Školski list

516

данг, већЂ далеко свечании. У дечие душе, тима свечаивмг припремама већЂ довољно надражене, пада свака одушевленин учител^ва речг као добро семе у добро спремл^ну земли>. По оном пуниемт. и радостниемт. гласу, коимт. деца оне за те дане спремлбне мирске и духовне песме одцое, види се, да осећаго, и да тект. онда те песме свои прави значаи добшо. Да низђ то деца и више лмбави к' учителго добиго, кои имг е у те дане вођа веселн, о томе ни сумн$ ние; пакЂ кадт. неби никоега другогт, отуда добитка било, већ-в само с' тога би валало свечаности те одржати, непропустити; али е далеко важние то, да та у младимт. срцима пробуђена осећанн одечу 1 ошђ у поздниимђ годинама и у старости, и кадгодт. ти дани дођу и те се песме повторе, увект. се и онаи младостни животђ понови, окромт. што те прилике свакога и морално оснаже, те се тим приликама наиленгаа дела и задижбиие начипе.

19- УсћкованИЈ главе 1оаиа Крстителн. (Марка 6, 14—29; Мат. 14. 1—12.) У то време дође гласв о 1исусу до Иродачетверовласника , и оит. рече своима слугама: То е Гоант. кога самБ а поебкао, онт. е устао изг мртвихг. А оваи Иродт. бвш е послао, и ухватити дао 1оана, и бац1о га у тавницу збогг Ирод^аде жене Филипа брата свога. 6рт» ЈоанЂ говораше Ироду: Недостои се теби узети жену брата твога. А Ирод1ада се разсрдила на 1оана, и хт^ла да га убЈе, али н!е могла; ерг се Иродт. боао 1оана, знамћи га да е чов Ф кђ праведанг и светт., па га е чувао. И догоди се дант. егоданг, кадг ИродЂ на данг свога рођенл даваше вечеру кнезовима своимђ, и тисућницима, и старЂшинама ГалилеискимЂ. И уђе кћи Иродјадина, и игравши угоди Ироду и нФговвжт. гостима, И рекне царЂ дФвоици: Ишти у мене што хоћеш па ћу ти дати. И закуне 10и се