Školski list
162
рова, у коима нећемо имати нужде предаванл о методу слушати, него у коима- ћемо се друг с' другом договорати о нашим школским послови^а, и где ћемо и ми кадри бити едан другоме показати како у школи радимо, и с доказима уверити другове свое о користи и валаности тог рада нашег. Главни посао окружних учителБских зборова е п р е д аван^ за углед, кое може бити на ова три начина : 1. Учителв, у ЧШО0 се школи збор држи, са своим ученинидима иредузме из ког учевног предиета едну лекцим, за кого се валано приправио, и из кое е сву раднго и ход предаванн пре тога писмено изложио. Ову лекциго предае он лвно пред лицем целога збора, показугоћи наочигледно начин и поступак, кога се он у својоИ школи при предаванго такових предмета придржава. 2. УчителБ местне школе израђуе пред збором сав посао едког школског дана, или држи као неки испит из свега што е те године у свотИ школи предавао. 3. Поедини члан збора (учителв или катихет), по обштем саизволенго друштва, или по наредби у пређашн^м збору донешеноИ, држи предаван^ за углед са ученицима местне школе, па у том предаванго показуе своа искуства и успехе целоме збору. НаВбол^ е да се у пређашнБем збору обштим договором одреде лекцие, кое сваки учителБ или катихет има Израдити, и за предаван^ валано прииравити се, пак после нека едан од нбих иредаван!; за углед држи. У сва три случаа пошто се предавана сврше, и деца се из школе одпусте, приступа се к' правом разговаранго о предаввнго мало час држаноме, кое бива овако: УчителБ, кои е предаван^ за углед држао, укратко изложи начела, коих се у том послу свом придржавао, саобшти изворе, коима се користио , и начин коим е то искуство у своши школи задобио и како се уверио о успеху и о користи таквога поступани по децу и по науку. Остали чланови пажлБиво прате нћгов говор, и пошто га сврши чине сходне примедбе, казуга свон мн&ниа и искуства о том иредмету; шггаго нБга и едан другога о иоединостима у таквоИ раднБи, те тако по доволбном . претресанго и разсматрашо прима се и одобрава оно, што е у предаванго том добро и изврстно, а братински се исправла, што е неупутно, недостаточно, и погрешно. Што збор единодушно прими и усвои,