Školski list

305

кои ће се спасти; но више ће ш>и погинути. Нвиова е дужност дакде старати се како ће чрез науку Хриспанску, чрез пропов^д слова Боапа, и собственим живота свога понашан^м, нзчупаватн н свое собствене душе; а и душе других гр^шника нз челмсти пакла и из бездне неразкалности. Из изложених дакле овде узрока: „Дужност в нвиова без сваког противор4ч1^ постарати се за списанћ катихизиса и науке Христ1анске." Парох1ално свештенство на ово одговара: Они, кои ичаду супреиацпо над нана; имак) и надзор над цркваиа и школама, надзиравагоћи треба ове недостатке да увиде, па потом и изараве. Недостатак е у врло спрченом, ограниченом и неразвхвном образовашо предм^та науке ХристЈанске. Та8 дакле треба разпространити, из шкодлбивих и узких граница разпусгити, па развити образован! н^гово на темелго богословских обширних наука, систематнчно написаних, те тако подпуни алат маистору у руке предати, од кога се захт^ва, да ради чисто и савршено сво8 занат. Каже се: „Нема заната, без доброг алата " И посл4 поред доброга алата, кои неби хтћо дужности свошИ задоста чинити, тога наГшре опоменути, посл^ изобличити, казнити, прем4стити, па на послћдку богме и зваша лишити. Са на&топлшм благодарносћу признаемо да су стари калуђери штогод в за цркву досад нуждно било, списали. Али и са наИвећим усрдјем желимо, да и данашнви калуђери сваков моралноИ и просв^тноЛ оскудицч у православноб цркви доскоче. Ово им Бог у гр^х неби уписао; света би им мати црква због тога достоВну награду пружала, а и ми би им благодарити обвезани били. Ово би они требали и због тога да учине, што су сретни те више и времена и средства зато имаго. Имаго кнћижнице у Карловци, и по сви скоро Мапастири, кое неоц&н^на сокровишта богословских предмета у себи садржавага, и кое су они богоносни отци, пастири и учителБи црковни написали, кои су као свћтила небесна ученосћу свошн св4тлили на истоку и западу. Ако и есте држава старост иБколицине нас само са н4колико стотиница и осигурала, сво мирско свештенство нема право на благод^нше ово. А и за оне саме тако е ограничено и незнатно, да онда, кад по немоћи на то спадну, и поред н1га ће горку и чемериу старост проводити. — Напротив пак манастирско свештенство служећи Богу и цркви, у томе 9 сретном положага, до в!ков4чно своВ ц4ли доходак ужива. — И ово свештенство нетреба никад са ума да смеће оне св. апостола р4чи, кои говори овако у писму своме к Тимотего гл. 3.