Školski list

116

УгарскоИ и у сдруженим крал&винама, сласнопознатом мужу СтеФану Урошу Несторовићу. У то време на предлог Несторовићев блажене успомене Цар и КрзлБ Франц I. изда наредбу да се Препараидие за Србе, Романе и Грке оснуш, и у новооснованом Србском Педагогиуму у Сентандреи поставл4н буде за првог проФесора Педагогие млади Сомборски Свештеник Павао Атанацковић, заступагоћи прве године и катедру катихете. Да е у новооснованом Педагогиуму Србском Атанацковић главним Фактором и наИревностншм проФесором био, види се из акта у архиви србског учителБишта сачуваних, као и од туда, што е већ у Августу 1813. сениором заведенин постао. Кад у Новембру год. 1813. женинлни проФесор гимназие карловачке Дим. Исаиловић у Сентандрш за проФесора Педагогие дође, онда Атанацковић наименован буде за редовног катихету, професора пћнил и доциие Свилод4лства, кое е премете како у Сентандреи, тако и у Сомбору све до године 1829 ревностно предавао. Сродне по умноН снази и по правцу мишлеш душе лако у приателвство ступе, и то приатлвство нвима на узаамно напредован§ у наукама и образованости служи. Колегиална дружба и набтешн^ братинско принтелвство проФесора ИсаНловића, Атанацковића и Булића у Сеитандреи и у Сомбору може за пример служити свима наставницима наших школа. У том принтелству Атанацковић се врло много од ИсаДловића у висшим наукама користио, и за то време е он с наМвећим жаром и одушевлБнЈм на полго кнБИжевности наше радио пишући полезна и забавна дела на србском езику много чистие и правилние, него што су пре и после н4га славено - србски списателБИ писали. У Давидовићевим Бечким новинама, као и у посебним кнБигама и кнБИжицама издавао е на свет Атанацковић плодове умних своих трудова. Године 1817. изишла е у Будиму „Педагогиа и Методика" без имена ауторовог, за кого се држи да го е списао проФесор ИсаИловић, али по сравнБиванго званичних писмена што их при себи имам, држим да е то оно исто дело кое е Атанацковић год. 1812 кр. саветнику Несторовићу поднео, и кое е по том по наредби правителства, може бити чрез Исабловића, скраћено на свет изишло. Године 1823. издао е Павао Атанацковић „Огледало Човечности" кнБигу пуну наНкрасние науке у приповедкама кое е трудолгобиви писателв с немачког и Француског