Školski list

117

езика у младости свок>0 преводио ради свога упражнлвана у тим езицима. У предговору на ову кнБигу врло мудро говорн он : „Други просвећенн народи имаго толике силне моралне повести печатане, пакг и опетг непрестано издаго, с нвима се читагоћн и, лепо забавлнго и срдце свое облагорођаваго. Зашто не 6 б 1 мб ], кадг нам ше предначити дато, за НБИма неленостно ступали ? Стидимо л" се што нисмо ор1Гшалне главе ? То би штеславие 6 б 1 ЛО , напредку просвећена народногт. огвећ вредоносно. Већа е и с^Ннин чест полезним, него без тога орјпналом бити." Ову свого кнвигу списао е свештеник Атанацковић за учител^, а особито за нежне матере србске, коима ове вечног спомена достоВне речи на краго иредговора свог на срце меће: „А тебе сам нарочито Нежна Србска Мати пред очима имао. Тв1 си она на првом лпсту изображена, како детенце твое раниш. Клечећи пред тобом иште оно раану од тебе. Раани га и по0 свесрдно, да 6б1 ти и оно раана као што га од милине називашг, бБ1ла. 1 >Б1ће, ако га млекомЂ доброд&телви, Богу лгобезнБИиг, Цару вернБшг, Лгодма услужнБшг отдоишг. КазуИ му н приповедаб свагда оно, чим ћешг у младо срдашце н^гово честноств садити, коренити. Пазн добро и разбираВ, ели му то трпелвивГе, нежше, блаж1е, словомг доброд ^телБше прпповедан&мг твоимђ постало, него што е пре тога 6 б1ЛО . Света е ово дужноств Ваша, Матере! Отђ тогг, како го испушшате, зависи срећа ил несрећа Рода Човечхегг." И да нам осим ове красне кнБИге ни шта друго ние оставио Павао Атанацковић, ипак би вечно у народу спомишмо се име н^гово; ер кнБига та доиста е миогоме младом Србину за огледало човечности и поштенн служила, као што и а радо признаемг, да самБ го под руководством мое добре МаИке шшт као дете од 9 година са услађенбм читао и из нЕ многе примере доброд ^телБИ прочуо. Као катихета и проФесор Педагогиума Србског списао е Атанацковић не само све предмете кое е он у овом заводу иредавао, него е наИвеће учешће имао у радиБИ на школскис кнБигама , кое е Несторовић намислио био у школе сруске увести, али се ние то донустило. За време бавлен.ч свога у Сомбору од 1816 — 1829 године био е Атанацковић и парохом у Св. ^урђевскоМ цркви СомборскоН, и као такав отликовао се особито проповеданћм