Školski list

255

селима па и у самим варошима мрачне и влажне; многе школе без патоса и без скамиа или са незгодним скаминма. У школи бинху Деца понаИвише без кнвига, нигде не беше ФОкда ни зовета за купован! кнмга сиромошнои деди; фондовз школс киХ имали смо само на неколико места, на и ти стааху без сваке користи и без правога определенл. У школама не беше светковина и свечаних дана. Школа' бинше према брого жихел &ства и у самим већим местима веома мало; девоачких школа беше само неколико и то еднокласних, без па се у овима »енска раднн учила. Главну школу са четири разреда имали сјцо само у Сомбору, а и та беше удешена по старом калупу и у доста незгодном станго што се педагогичне стране тиче, НеделБиих школа не беше баш ни у едном месту, шегртских било е до душе неколико али тек само по имену. Школских Фасаа на неколико 6 само места било. Но од свиго ових лда, што пречише наиредак школски, цаКвећи су били: ндт положаИ учителн наших и НБИхова слаба вештина у одправлннм званиа. Положаб учитела наших беше врло жалостан. Школских наредба и закона небеше готово никаквих. Намештан1> учителн бивало е обичио по миту или по принтелвству. Ко е школу надгледао, и како ? како су визитатори са учителвима поступали, узмимо само од 1840. па до 1857. године ? Каква е права имао адни наш учителв ? Ко е н4га поштовао и уважавао ? Ни е ли на грдну срамоту нашу бивало старешина кои суучитела као свог роба сматрали, и од н4га захтевали да им конмшару чисти и кон4 чеше и пои? Ни су ли едном Господину у Темишвару хош године 1856 учителви башту заграђивати и свакоака мита носити морали ? Уз то плате учителвске беху аалене, па било е случаева, да е ндни учителв морао приликом поболвшанн нлате или премештана на бол4 снабд^вено место, старешини свом обвезницу даги, да му 6 по стотину Форинти дужан. На начин наИпогаши глобили су сироте учителћ некв неисправне старешине, па већ и сами сеоски главари боз бакшиша плату им нешћаху издавати. Учителви биаху без икаква метода, ни едне недагогичне кнћиге ииси у нби могао видити; о школском листу ние код нас гош нико ни саннти могао, састанцима и договорима учителвским не беше ни спомена. Препарандии сталла нам е худо и жалостно. Шата 6 иро^есорска манћ износила него надница едног нростог надпичара«