Školski list

6?

3*.

Слово, на Светосавскои светковини у школи србскоИ ГориБО-КарловачкоМ 1868 год. (Говорио учителБ Маноило Грбић). Поштовани Зборе! Славаа обћино! Радо се примаи дужности свое да вас ов^е у школи нашоЛ из срдца поздравим. Дужност ова мо,ч потгче из мога учителћскога позива. Обичаем оевећена е ова дужност мон, и колико иста мене одликуе међу вама, толико служи и вама на саИну част, да сте увиђели потребу авве бес!де. — Без сумн4 ви ће те, славна обћино, радо пристаати и на сва ч>иа права, без коих авна бес4да а плодна ни помислити се неможе. Ние ми то главна нам4ра да вам ов^е разлажем сва оиа ирава, коа авна бесћда за себе неодолвиво захт^ва, толико само мимогред даем : да лвна бес&да мора бити слободна. Слободиа бесбда неиде на то, да она вређа и напада, да заеда и опада. Одрешито речена истина неможе никада разумва чов^ка вређати. Говор наш имаде свое законе у светом Еванђелш! На такове говоре неможе се хришћанска скупштина жалити. А кад се то тврђен^ побити неможе, а оно још ман!> аоже говорнику нетко заневетати, да е увреду на некога говорио, на чест нападао, или на смутнш нишанио, било у породици, или у обћини. Молим покорно да ме т;п бол& разум&те, изволите се само обазр4ти на тужну прошлост србслога народа. Свакоаке б^де и невол^, у кое стезаше лукавство и подлост, а за наивише мрачннштво наш беззазлени народ; велим те и подобне аветин^ стераше народ наш са свога попришта и, што в наЛгоре, ти црни злогуци узлопадаше нам народ, те му е нев4ра уз кол4но прис^давала. . . . Иосл4дице су тога биле : да е србска црква и школа сасвим зан&иила; а и ако е када кон рћч прочути се канила; одмах се србски говорник са тугом ванко, те е тако и постала козната пословица: „Реци — па гледаИ те утеци! — Изпеци па рецн! Оволико у обће мислим, да сам морао рећи на ограду самога себе, кад ми већ дужиост надлежа, да пред вама овде лвно бес&дим. Сами пак видите, да уз слободну бес§ду захг&вам од вас подпуну слободу и за себе. Дакле са пуним ув4рен4м, да е славна обћина моа набпреча заштита, прелазии