Školski list

338

оваВ посао пренебрегла, лако би се могло догодити, да дете у краИнћм непознаванк) себе самога одрасте и целога века свог остане само себи замршеном загонетком, држећи свого арост и напраситост за племениту ревност, свое сребролгоблБ и тврдованб за паметну штеднго, свого надиену охолост и високоумл^ за умерено частолгобл^, себичност за лгобав себи самоме, и т. д. Доиста се с разлогом рећи може да млоги лгоди целога живота свога чине себи и другима млога и премлога зла само зато, што не познаго себе и свого унутрашнвост, што им се чини да су добри и честити и онда кад су наИгори. Без развиеног унутрашн &г гледанн , нити е могуће до праве лгобави к ближн &му, нити до сиирености, кротости, трпелБКзости и владана над собом и над своим страстима доћи. По свему дакле овоме, што овде наведосмо, необходимо е нуждно, да школа народна оваково гледан^ код н&жне дечице буди, развил и вештба, а то бива: 1, Згодним приаерина, кои се изводе из живота и из искуетва дечиега, те се деца пажлБивима чине на оно, што су у известним приликама мислила, осећала, и желила, и дае им се прилика да размишлаго: ели то добро било или не; и како би валнло да масле, осећаго и желе ако хоће да им е савест мирна и спокоВна и да од нБ зазирати не мораго. Особито валл наводити децу да се сећаго, како им е било пре него што су учинили какво добро или зло дело; при самом делу и после учинбног дела. Ко се с децом дуже времена бавио и нбихово душевно станБ познао, тав е кадар нбимз душевна нбихова осећанн тако живо описати, да им се чини као да им то из унутрашнБостИ душе чита. Оваково поступанб треба предузимати не сваки дан, него само у свечаним и важним тренутцнма, особито оне неделБ, кад се деца за св. исповест приправлаго. СлужителБИ олтара христовог имаго и ту на0племенитиго дужност приликом дечие исповеди, кон е већ од шесте године за децу прописана, децу на испитиванБ свое савести отачаски руководити. 2. Приповедкама. Ове могу бити или из библиб и црквене повестнице узете или из народне и обште историе згодно одабране или напоследку и измишл^не. Бабличне приповедке и еван^елске приче своии простим, нсним и живим начином представлнна есу за изображаван! унутрашн&га чула наИбол^ и наИзгодние. Особнто ако се свака пут после приповеданн деца иснитуго : Ко