Školski list

-

— 319 —

елегије народнога невца, које ће увек остати прави украс срнске кљижевности. — Проа>. Н. Милага у Задру позива на претплату на друго поправљено и попуњено издање дела „ Правила иравославне ■гузкве." Позивом својим обраћа се поглавито свећенству, које ће најбоље знати да одени његов труд. Дело ће излазити свака три меседа у свескама од 9 печатаних табака, а цена је свесци 1 Фор. НЕКРОЛОГ. * Бела-Црква. Неумитна смрт иотражила је грозан трибут свој и у школи. Живко ВојновиЛ учитељ у Калуђерову, једној малој но угледној српској оиштини у непосредној околини БелеЦркве, упокојио се после кратког боловања августа т. г. у 51. години бурног живота свога, а након 27-мо годишњег, посве успешног учитељевања. Опште поштовани покојник доиста заслужује да му у овом листу успомену обележимо. Он бејаше у пуном смислу што но веле : „веНтаЗе гаап" ; т. ј. човек, који је само гвозденом вољом и неуморним трудом са струјом модерне културе корачати могао, јер у своје време ни средства ни прилика не имаде, да се спреми довољно за позив свој. Одушевљен и пун л>убави к звању свом, дошао је до тог степена, да је у целој бивгаој српско-банатској пуковнији као узор-учитељ уважен и као такав много пута похвалама и новчаном наградом од високе власти одликован био. Ретком истрајноптћу је он тегако своје звање обављао, а како га је општина, коју је кроз толико година тако верно и одано послужио, штовала и уважавала, види се из тога, што га је редовно председништвом црквене општине одликовала, које је поверење он увек и сваком приликом сјајно оправдао. Заузимањем својим склопио је ои у тој малој општинии српско певачко дру-штво, које је хармоничном црквеном појању и српско народним песмама обучавао. Друштво то бејаше под његовом управом узор у целој белоцркванској околини, јер је њиме по сви околни српски мести беседе и села са сјајним успехом приређивао. Последњу пошту при погребу указало му је друштво то са опелом, које га је укупно са целом опгатином сузним очима до гроба испратило. Не мање бејаше покојник од своји садругова и осталих познатих ожаљен, јер то бејаше човек челична карактера, који је цигло „српска" начела исповедао. Након себе оставио је покојник уцвељену породицу: сироту удову са четворо нејаке дечице. Ошптина је сиротна и при најбољој вољи тешко ће сиротама помоћи пружити. Хваљени панзиони фонд стоји — хвала нашим вредним екеекутивним органима — већ пуних десет година на папиру. До