Školski list

— 373 —

Пваки човек тежи за тим да своју породицу обезбеди од сиротиње и да јој обезбеди биће. Па на то мора и учитељ да тежи. Сад настаје нитање, да ли се може норед овако уређене плате породица од беде обезбедити? Заиста да је немогуће. Па шта сљеди отуда? Ово двоје. Учитељ који се већ у том злу нашао, да би могао колико толико своју иородицу да одржи, мора да арендира но који ланац земље, на му је сва брига око земље, а школа — она на страну. Јер је овде борба за опстанак. Тиме дакле нема ни школе ни учитеља. А оно мало уде плате вуче учитељ једино тога ради, што у цркви поји. Друго, ако се догоди у таком месту учитељ, који је свестан свога позива, на види да га не може како ваља да врши, а он напусти учитељство и на другој страни тражи себи опстанка. Тако дакле имамо на једној страни школу с учитељем без учитеља, с друге нас пак стране учитељи напуштају, траже боља места, сигурнију екзистенцију и тако на њихова места; долазе за учитеље људи, који се у свом занату одржати не могаху, да нам киње млађану српчад. Тим начином смо дошли и до учите.ља, који су пре тога били — свињари. Жалосно је, али је истина! Па кад се све то види и зна, нитамо онда: ко се сме одавати том нозиву где му је и младост и старост необезбеђена од бриге и беде? Јели нам дакле чудо, што сваке године све мање испитаних учитеља добијамо? Не треба да нам је чудо, јер све дотле док се стање учитељско не поправи, не ћемо имати нити добијати довољан број исиитаних учитеља. Ту неће помоћи ни оно нропагирање за приправничке штиненднје. Јер шта је асна имати у школи добру штипендију, а као учитељ мораш с породицом да гладујеш. Неуређење учитељске дотације је један узрок, гато се наша учеИа омладина слабо одаје то.м толи ваокном и ао народ најкориснијеп иозиву. Други важан узрок са кога су.нам нразни нриправнички заводи јесте неуређена мировина учитељска. • Кад се оно пронео глас да је шк. савет израдио предлог за учитељску мировину и да ће га саборском заседању од 1879. на претрес поднети, сваки је учитељ душом дануо иједва чекао да чује кад ће се на сабору новести реч о том давно изгледаном моровинском Фонду. Но како се нреварисмо у свом праведном очекивању. У један пут сабор се распушта а учитељска мировпна оста на — наниру. Но ипак зебња за њу није била тако велика; само кад је ствар покренута, пред сабор мора доћи, тога ради смо с нестрпљењем чекали да кам бар предлог до руке дође, да видимо на који начин хоће да нас у ста-