Školski list

— 27 —

УШВ СУНЧШ И ШКТРИЧКЕ СВОТ0СТИ НЛ ВИЛЕ. У 12. бр. „III, Л. од ирошле године упознали смо наше читаоце са онажањима про®. Шибелера о ушглву непрекидпе супчане светлости на биље. Исти је своје опите наставио са непрекидпим осветљавањем осетљивих биљака. Таких је биљака иознато више; оне кад дође сунце спусте лишће (већином перасто) и изазивају утисак, као да спавају. Гледичија, која се и у нас много гаји као жива ограда, пример је једне таке биљке. Шибелерова посматрања односе се на једпу врс.ту акације, које име не значи као што се обично ногрешно узима нашу багрену, јер багрена је у ботаници робинија. У сев. Норвешкој, где непрекидан дан траје два и више месеца, не спушта акација за сво то време своје лишће. Једном је Шибелер заклонио неку акацију тако, да је иоловина њене круне дошла у хлад. Усљед тога поче за време од 20 минута лишће у хладу да се спушта и остало је спуштено све дотле, док није ноново изложено ноноћном сунцу. Лишће мимозе, која се гдегде и у насдржи у собама, спусти се иапротив и у највиднијим ноћима за неколико сахата. У вези с тим стоје и експерименти, што их је Сименс у Лондону правио са електричком светлошћу. Он је гајио више биљака, и то једнеу мраку, друге само у електричкој светлости, треће само у сунчаној светлости, а четврте је изложио упливу и једне и друге светлости. Биљке, које су гајене у тами, беху закржљале и наскоро су угинуле. Оне, које су биле само под упливом електричке светлости беху доста снажне, да су опстати могле. Снажније од њих беху биљке, које су се развијале само у сунчаној светлости, али најснажније беху оне, које су добијале обе светлости. Један лонац, у ком беху пупољци од лале, унет је у собу, која је била осветљења електричком светлошћу и за два сахата потпуно су се развили цветови. У истој соби гајио је Си.ченс многе друге биљке иусљед својих опажања извео је он не само тој закључак, да електричка светлост може да изазове вегетацију, него сматра за доказану и ту важну чињеницу, да ноћни одмор није нуждан за живот биљака. То се даје закључити и но изванредно брзом развијању биљака у ноларним нределима, кад за трајања кратког лета сунце мало или никако не залази. Сименс је посматрао, да се лишће акације опружа и под упливом електричке светлости. Под упливом исте све биљке раније цветају. Сименс је донео једном у краљевску академију јагоде, које су рано сазреле под здружевим упливом електричке и сунчане светлости. Пошто у Енглеској сунчања светлост није често довољна, да за кратко лето воће, па ни само дрво воћака сазрети може, то Сименс мисли, да ће се електричка светлост показати као особито корисна потпора сунчаној светлости за произвађање зрела мирисава воћа иод стаклом и у вртовима. Наведени ексиерименти су заиста врло интересантни; учинци њихови не могу се инак сматрати као неко специФично дејство електричке светлости, него је ту главно неирекидно осветлење и околност, што биљкама није потребан ноћни одмор.