Školski list

— 26 —

што пре састане, он ће, без сумње, паше народне школе да уреди онако, како ћемо се моћи с љима поносити. Остаје нам, да рекнемо коју о васиитању, као другом иравДУ учитељева рада. Данас је необорима истина, да васнитање не уступа ни мало школској настави, шта внше школа је позвана да у првом реду буде васпиталиште а у другом тек училиште. Школа и родитељи, односно родитељски дом јесу онај камен, на коме се подиже цела зграда народног васнитања. Да би могли што боље обележити свезу родитеља прама школи као и уплив, што га чипи родитељски дом на народно васнитање ваља нам о томе коју рећи. Почевши од рођења па до павршене шесте године добија дете прво васпитање искључиво од својих родитеља. Ако је ово прво васпитање добро и одговара захтевима здравога разума, онда је тиме већ нрокрчен нут учитељу за даљи његов нлеменити рад. Али на жалост често није тако. Учитељ обично добија деду која нису васнитаиа онако као што би требало него су шта више размажена и нокварена. Ту онда стоји пред учитељем тегобан носао, у којем су му родитељи дечији могли доста помоћи. Често се деси и тако, да сва учитељева мука буде заман, јер колико је дете у школи с муком васнитано, то све у једном маху обори домаће васпитање. Да би дакле васнитање у народној школи успети могло, треба да су родитељи светао и чист пример у свему, како би деца угледајући се на њих, чинили само оно што је добро, честито и ваљано. Деца чине обично оно, што виде од оца. Учитељ пак—разуме се мора бити у свему узор. Али кад дете чује ' и види добро само док је у школи, а чим отиде кући чује свађу и псовку између оца и матере и још друге горе и страшније речи, ту не може бити ни говора о васиитању, јер све то тако утиче па душу детињу, да тога учитеља нема, који ће то искоренити. Шта више, тиме учитељ губи важност пред дететом. Оваке погрешке особито се догађају међу пашим простим народом. Наше сеоске школе обично нохађају деца простих родитеља. Сви укори, опомене и савети, што их деца у школи добију, не вреде ништа, јер их родитељи код куће нред децом омаловажавају и исмевају, а често и учитеља пред децом добро нагрде. По овоме како могу деца поштовати свога учитеља ? Ја одговарам: никако ! Учитељи у таком случају нису у стању ништа учинити, јер сви нанори и жртве, што се зарад тога назови васпитања чине, узалуд су. Да би дакле рад учитељев био успешан, мора имати он јаку помоћ. Учитељ треба да стоји у дослуху са дечијим родитељима. Свештеници и сви старији треба да су свугде као добри примери, а особито мора се узвисити учитељ у сваком иогледу каз светао нример. А ако их има више у једном месту, треба да живе између себе као браћа; а не, као што сз на жалост у новије доба оназило, да се не слажу између себе, него се свађају и ирениру на жалост и срамоту дотичне општине и новерене им младежи, а на. грдну штету своју. Ст.-Кер. П.