Školski list

— 182 —

растворе у поједине звезде, задржале су име звездане маглицс. И код њих се већином нримећавају груие светдих тачака, те се мислило, да се и оне састоје из звезда, што међутим није осповано. Звезданих маглица има читав безброј и оне ноказују најразличније облике. Оне састављају међу собом неки одређен систем, који се у новије доба врло много нроучава, ' јер по општем мнењу научењака био је некад и наш сунчани систем така магловита маса. И за репатице се мисли, да оне нису ништа друго него одломци какве маглице, која се на њеном иуту кроз светски простор сукобила са нашим сунчаним системом. Неке од њих онисују сад усљед јаког иривлачена сунца и великих планета затворене нутеве око сунца, а другима су путеви иараболски или хиперболски. Неке су сасвим газовите, друге се састоје из малих одломака материје, из којих постају ватрене лопте (в. „Метеорити" у 8. бр. Ш. л.), метеорско камење и неброј летећих звезда, које се затвореним путем покрећу у сунчаном систему или кроз њега нролазе. По свом спектруму нриближују се ренатице с једне стране планетама, с друге звезданим маглицама. Кад се репатице сунцу нриближе, онда зрачење топлоте од супца проузрокује бурна кретања у тим газовитим масама. Гдекоје су долазиле већ тако близу сунцу, да су нотпуно ушле у његову атмосФеру, као комота од г. 1843. у марту. Пошто у таким рлучајевима навали на њихову масу ужасна жега, то мора ист I од чести да се разиђе и због нагле иромене темнературе комете морају да се распрсну, све да су биле пробитно и чврста тела. Усљед тог изнепадног отнора морају да оставе своје дотадање нутеве и нриморане су, да се окрећу око сунца или да падну у сунце. Због тог није чудо, што репатице прате дуге рпе мањих тела, која имају исги пут и која, ако сретно поред сунца прођу, на земљу иадају као метеорско камење, које се усљед трења у атмосФери поново загреје и распрсне. Реиатице иознају се но ^евг/, који излази од једног краја, на ком је јачина светлости највећа и који се зове глава репатице. Рен је обично окренут од сунца, а може се сматрати као продужење главе, јер нриметног прелази нема између тих делова. Гдекад се виђају у исто доба по два и више репа. Пошто комете нису од себе светла тела, а глава им најјаче одбија сунчане зраке, то се мора мислити, да се у глави маса комете згуснула. Глава се већином бели као сребро, која боја често ирелази у сивасту. Као ватра црвене или жуте главе су изнимке. Обич-но се налази у глави реиатице једно место у среди, које се још већма светли него остала глава и то је језгра комете. Језгра комете од г. 1845. имала је у пречнику 1700 миља, дакле је била велика као наша земља. У најленших комета, које тако величанствен утисак на нас чине, рен је дугачак 20 до 30 милиона миља. Највећи реп имала је ре■ натица од г. 1843., био је дуг иреко 40 милиона миља! Материја, из које се састоје комете, мора да је лтого хиљада џута ређа него наш атмосФерски ваздух, јер звезде, које баш комета покрива, видимо исто тако добро као да се између звезда и нас не налазе 20 до 25,000 мијља* кометске материје, а ни светдост се не нредама, кад