Školski list

— 183 —

иде кроз ту материју. Пошто комете нису саме од ссбе свстле. то им светлост бива све блеђа, што се више од сунца удаљују. Но пма гласова, који мисле, да комете могу и саме од себе да еветле. Данас су за познаље природе комета најглавније теорије од Олберса и Весла. Овај последљи вели : Сила, која производи нромењл,иве појаве на кометама, лежи у сунцу. Материја комета може да је газовкта, гдекад и течна и на кометама може да се збива горење а и електрички ироцеси. Окретање око неког централног тела бива у елинси, параболи или хиперболи. Пут свију нланета описује елипсу, а пут комета је од све три Форме. Пошто је само нрва Форма т. ј. елипса затворепа, то је јасно, да само опе комете могу више него једанпут да нам се нриближе, које иутују у елипси, а све друге, кад дођу из бескрајпог светског иростора у близину сунца, нромену свој правац и удале се другом страпом параболе или хиперболе у бесконачност. Већипом је врло тегако да се реши, је ли пут комете елипса или парабола и за то су нужна врло многа посматрања. Комете, којих је пут елипса, нринадају као и планете нашем супчаном систему; оне се не нојављују само једанпут и зову се ицгиодпе номете. Први је Хели, који је изнашао тај периодицитет на једиој комети. И за репатицу, што се сада види, тврди се са вигае страна да је иериодна. Дали је она заиста иста репатица,- која се видела г. 1807,. дакле пре 74 година, решиће се тек доцније. По новијим вестима већ се удаљава садања репатица нагло од сунца, те ју нећемо моћи још дуго да гледамо. Иериоде, у којима се јављају исте комете, нису увек једнаке, јер многе су околности, које им пут ремете. Израчунавање тнх реметења сиада међу најтрудније нослове астронома, али тим рачунима имамо да захвалимо за једап велик проналазак нагаег столећа, а то је доказ, да су опе небројене летеће звезде, што падају на земл>у у очи мајке Аиђелије и о јесењим врачевима, преостатци од две велике комете ранијих времена, од којих су јога две мале комете нреостале. Ако и пису појаве великих комета, које можемо слободпим оком да видимо, тако честе, то се у толико чегаће могу да носматрају телескопом мање комете. Али поред свег великог броја тих посматрања остале су до данас репатице најзагонетније нојаве на небу, опе су још једнако ироблем, који ће тек будућа ноколења имати нотнупо да реше. Читаоцима, у којима су ово неколико врста побудиле можда жељу, да још гато вигае сазнаду о астрономским појавама, преноручујемо поиуларно написану „Астрономију" од Н. Локиера, а у преводу дра Ђ. Натогаевића. Иста је изагала као осма свеска „Ењига за школу н народ", нгго их издаје гатампарија А. Пајевића у Н.-Саду.

ИЗВШШ 0 РАДУ ОКРУЖ. ПШКАШКОГ УЧИТШКОГ зборг, који је држан у Чуругу 13 / 2 5- Ма Ј а 1821. год. Од 40 чланова присутних беше 36. Председава подпредседник II. Бабић, бележе М. ТриФуновић и ,Т. Марић. Подпредседник г. Бабић поздравља збор са добродогалицом, те нроглагаује седницу за отворену.