Školski list

— 278 —

ла у аустриској Шлеској покажем начин, којим би се могло задржати поткопавање саме битности, којој прети германизадија? Радо бих испунио ту свету дужност, кад бих осећао довољно снаге, да дај.ем савет у положају неносматраном, којег тешкоће тешко је савладати и оном, који се већ иривикао на све прилике те жалосне екзистенције. Али у колико аналогија с другим земљама нагаег језика дозвољава иредлагати и саветовати, гааљем вам братске мисли, које ће вам можда у гдечем бити од користи. Шлеска се, колико знам, налази у том жалосном и теретном положају, да у њој живе три народности, само привидно равнонравне: Пољаци, Чеси и Немци. Превласт тога иоследњег живља, који се слави као једина полуга културе и напредка, лепа његова навика да господари, нове снаге и ири- , мер, гато му га даје насилничка германизација у суседном немачком царству, узрок су, да оно свуда има несумњену нревагу, све кад му писани закони неби право давали, да затире и убија славенску иародност. Где му нису довољни ни слово ни дух закона, уме тај живаљ да их обиђе, уме да се користи л^удским слабостима, пљагаљивошћу иодчињених, нашом неразборитогаћу — користи се укратко свачим а највише тим што нема за њега казни, јер га штити ојачала моћ Немачке. Не треба да доказујем, како ти светотатни нападаји на најдраже благо човечије, на насљедство од векова, на његову природу, на оно што га чини оним, гато јесте—не само да сенедају оправдати потребом државе, коригаћу цивилизације, него рађају отпор, чине убитачан рат трајним, сеју немир. Ниједан језик и га њим спојена и њим се маниФестујућа народност нема права да се ставља више над друге и да задржава њихов развитак. Одређено је нојединим народностима, да данас сутра у општој новесници човечанства проговоре реч идаоправдају своју битност. Као што у природи нема никаквих излишних створења, тако нема ни у човечанском свету непотребних народности — све су оне свете и све имају једнака права. Само средовечна заслепљеност и подивљаиост могу да разјасне нрогањање народности нод изговором ујединења државног. Обраћање у веру зарад државног јединства и треблење народности једнако је мрско пред лицем Господа, то је злочин пред повесницом и општим правима људским. Сећам на она насилничка времена, кад у Поморској, Рујану и Лужицама нису Славени могли да уђу ни у цехове, ни да се настане по градовима, ни мирно да живе носелима; где је у Шлеској н. пр. Јован, владика вратиславски, г. 1495. заповедио сељацима у Вујтицу, да за пет година науче пемачки језик или да се иселе са земље, на којој су становали. Тешко је разумети у 19. веку таку варварску тежњу, али жалосна збиља, необорима Факта сведоче, да се, и ако у мање суровој Форми, понавља и данас средовечна историја. Најсветијаје дужност како нољског тако и чешког становништва у Шлеској, да брани језик, који се може назвати телом и видљиром Формом народности. „ХЈпе па^оп, 'с еак ипе 1ап§ие" (народ—то је језик) рекао је праведно Озанам. Туђ једик не само да мења одећу мисли, него измењује и