Školski list

— 279

њихов характер. С језиком се зпаио и незиано слију појмови, тако да је довољно изменути га, на да човек ностане сасвим други. Не може да буде Пољак с немачким језиком. Знати га као помоћан, и не само њега, него и многе друге, хвале је вредно; али мислити треба почети иомоћу матерњег језика, иначе прети однароднење. У колико је немачки језик иотребан, користан и по мвсним приликача неопходан, у толико је он убитачан у почетку васлитања. Школски закони, наставни планови, које имам пред собом, показују јаено, како су језици пољски и чешки у школама запоставл>ени, како служе ту највише као у Пруској за средство да се деца заведу, као пропедевтика германизма. Треба да буде прва и најважнија задаћа сједињених нољских и чешких посланика на законодавном сабору, да престане та неправда и кривда. То је дужност тако велика, тако важна, најпрва, то је нитање екзистенције тако јгрешно, да треба за њега све.жртвовати. Заједнички интереси епајају у том Пољаке и Чехе. Али шта је законодавство у очима живота и збиље. Оно означава границе, поставља баријере; али ипак у хиљаду случајева, који се не даду поиисати, може се учинити криво делом или трпењем, особитим старањем за један језик, занемаравањем другога, неприметним нијансама у маћинском поступању с онима, које хоће да истребе. Ту није довољно законодавство. Што ћемо, кад се законодавство не обзире на нотребе и даје руку онима, који га злоупотребљују. Старати се за измену истог, потреба је и дужност, али на том се не може зауставити. Уког је сила,употребићеју, аконе да ломи, оно да обилази. Тако и с наше стране, обзирући се на закон и свеколике легалне Форме, треба да тражимо путеве, који неби били заграђени, а дозвољавалн би да се опремо убитачном упливу. Прво и најглавније средство да се сачува народност и језик, који јој је знамење, састоји се у том, да ју дете донесеиз кућетако снажно усађену, да му се већ никад више не може да исчупа. Ту мора да усађује, ту да оживљује мати, она нрва учитељка. У кући, у коју она уноси страпу народпост, сва ће деца поћи, радије за њом него за оцем, који нема ни времена ни неуморне подобности да се бави децом, него се за њих често и сам одроди. Материпска је задаћа од највеће важпости. Мати може све код детета, иа ако није у ње скровпште народности, неће ју улити ни отац ни учитељ. Из тог неоцењенбг материјала, што га дете донесе из куће, треба тек учитељ да истеше и створи човека, не космополиту без боје, него означеног бојом, какву треба да има, да буде члап опредељеног друштва и да испуњује дужности свог иоложаја. Уплив учитељев може истина мпого да измене, може и нове стране да ствара, али онај ирви основ, што га да мати, остане за увек у човеку и ништа га не може да поруши. У школи, као што знамо из искуства надзорничка власт не храни