Školski list

— 274 —

развијати, упућивати к саморадњи, једном рсчју настављати: од то доба не коисе више бити учитеља, који би био добар, а не би у исто време кадар био школом управљати. Као учитељ треба да има у влаети нажњу, труд, вољу к учењу, говор, саморадњу и све моћи ученикове, па не само оне за изучавање, ио и оне за образовање дугае и карактера, а то ће рећи треба да регулише, упућује, дисциилииише, унутрашње као и спол.ашње. Спољапши ред, нрисгојиост и углађеност, слагање, нравилност у долажењу, одлажењу, идењу, стајању, седењу, 1:ао и у израђивању и предавању радова, љубав к ствари, ка учитељу и школи, дакле и истинитост и поузданост, - све то долази као последица живог и васпитнога начела гаколиног т ј. живах ног, смисленог и вољнога учитеља. ГГреступи, па дакле и казни уклањају се љубављу к раду. М ова л,убав к раду мора се пеговати и израђивати опет самим радом. Чим осетимо у себи снагу, која се иснрестано развија, одмах се тиме у нама буди нагон к развијању. Где тога није, где настава сама собом не васгштава, него само накљукава, саопшгава знања, тамо не може бити говора о васпитној наставп." (Дпстервег.) Друга срететва за запт јесу : награда и кагатига, зано вест, надзор и пример. Награда изгледа као похвала, као неко потстицање или указивање почастп Учигељ иека пази да не иремерп у одређпвању похвале. Казне су илн укор, затвор или телесна казна. Учитељ нека не казни у љутини него са умереаогаћу, зато телесну казну пека одложи на свргаетку наставе. Противу злпх ногрегаака ученичких, као гато је иркос, бестидност, лаж, крађа јесте телесна казна једино срегство које номаже и у таким случајевима не ваља учитеља да руководи лажан хуманитет и сентименталност, јер тада не заслужује име васпитатеља. 0 телесној казни говори — Песталоције у своме делу: „ШосаепзсћпЛ Шг МепзсћепБПсЈип^" овако : Имамо зајиста не право, гато противу дражи чулних похлепа од спаге празних речи све очекујемо и миелимо: да вољу дечпју без казни, само озбиљном претставом но нагаој вољи управљати можемо. Ми спомињемо: Да се хуманитет нага нреобразио у нежиост, која не дозвољава ни у ком случају, да само на окорелу кагатигу миелимо. Али то није нежност нагае хуманости, већ слабост, која нае руководи У казненим заводима и лудницама могу се видети последице те слабости, јер многи у сузама вапију: „да ме мој