Školski list
— 308 —
најпре прилепим за какву шипку од смоле или од стакла. Тада пије ни нужно, да та тела дуго трем, довољно је да само једаниут дванут нрсђем иерушком иреко њих, на ће одмах бити електрична. Тела од метапа електришу се дакле још лакше него стакло или смола. За горњи оглед могу да узмем какав већи бакарни новац, али треба еамо да назим, да узмем так^в комад, на ком су спова и слике већ излизане; добро такво комађе налази се међу старим новцем, тако званим „шајном." Узећу за тим комад жице од месинга. Што је жица дебља у толико боље. Нека је дуга око 1 метра. На крајевима ћу је онилити, да буде лепо округла и превићу оба краја, да буду као замке. За те замке везаћу свилене конце, које ћу привезати н. пр. за две столице. Ж.ицу, коју држе сад свилени конци могао би да електришем помоћу нерушке, али у том би се лако конци нрекинули и због тог је боље, да нређем преко ње неколико пута електрисаним стаклом или смолом. Жица ће усљед додира да прими од тих тела електрицитет и постаће електрична. Да је то зацело уверићу се, кад јој приближим чланак од прста, одмах ћу да ириметим светлац и кврцање. Исти оглед поновићу више пута. Кад електришем стакло или смолу, онда могу много пута тим телима да приближим чланак и увек ћу приметити и осетити кврцање. Али жица од метала даје само једап светлац и кад тај искочи, одмах је онет неелектрична. Тела од метала изгубе дакле много лакше електрицитет него стакло и смола. Сва тела не примају дакле једнако лако електри1Џ1тет , нити га једнако добро задржавају. Стакло и смолу морам дуже да трем, да иостану елсктрични, али кад га једном ириме, дуже га и држе. За та тела велимо да рђаво сароводе влвктрицитет. Такво је тело и свила, сухо дрво, сух ваздух и т. д. Друга тела приме оиет лако електрицитет, али га лако и изгубе. Таква су тела метали и сва влажна тела. За та тела велимо да су сароводиоци електргсцитета. И човечије је тело спроводилац. Због тог не може новац да задржи електрицитет, кад га у р} ци драгим и тарем, јер чим се електрицитет накуни, одмах и оде кроз моје тело у влажну земљу. Зато кад хоћу да који сироводилац задржи електрицитет, онда морам да га обесим или утврдим за које тело, које рђаво проводи електрицатет. Кад се то уради, онда се каже, да смо сароводиог^а осамили. Тела, која рђаво сароводе електрицитет, зову се с тога и осамници. Ако је осамник електрисан, онда он изгуби електрицитет само са оног места, на ком га додирнем или према ком чланак држим. Али спро водиоци губе одмах одједаред сав свој електрицитет, ма где их додирнуо или им се приближио. Сад и то знам, зашто је лоптица од сржи постала неелектрична, кад сам је руком ухватио : рука, која је спроводилац, одузела јој је електрицитет. Ако имаш какву куглу од метала, а ти је насади на шипку нечатног воска и пређи преко ње 10—20 пута електрисаним стаклом. Кугла ће примити од стакла електрицитет и добићеш из ње прилично велик светлац. За ту цељ можеш да унотребиш и куглу од дрвета, ако је лепо