Školski list

_ 324 —

„Историја облика " (1874.) и „ Основи срискога или хрватскога /еаика (1876.). Наскоро за тим оде опет у Загреб, да продужч уређинање великог академичкога речника. На молбу академије и штитника јој бискуна Штросмајера даде му за то отпуст кнез Милан, садашњи краљ српски. У том великом, по све словенство корисном и дичном раду, задеси га смрт. Књижевничка радња Ђ. Даничића нространо је описана у „Историји српске књижевности" од СтојанаНоваковића (1871.) поглавито на стр 279. А ми сада, ираштајући се с њим к«,о с брагом Србипом и Иовосађанином, ево ћемо да завршимо ове жалосне врсте. Ђ. Даничић, ио рођеном имену Поповић, угледао је овај свет у Новом Саду, меееца аирила 1825 Огац му беше Јован ; одличан свештеник у Новом Саду, а мати Ана, родом из Сомбора, врсна и разумпа Српкиња а добра мати, која је носле ране смрти свога мужа одгајила поред Ђуре Дапичићајош четири си а, међу којима јеиМилош Поиовић, књижевник ижур налиста српски. који је пре неколико година у Неограду иремииуо. Он је на њој савесно вршио с-в >ју синонљу дужиост, јер ју је до конца њезлна века код себе држао и са ретком синовљом пажњом издржавао, а поред ње и браћу своју иотпомагао И школујући се ионајвише Је сам себе издржавао, а био је како у моралном владању, тако и у науци свагда одличан. Силна в >ља за науку навела га је, те је свршивши у Новом Саду ђимназијске пауке, у Пожуну ФилосоФију, а у Пешти и 1Јечу (1845) нрава, предао се сасвим фмлолошком раду, коме су га навластито ирив >лели : Вук Ст. Караџић и Миклошић, код којих се и зачела у њему клица за фнлолошки рад, која ће се за тим тако силно развити и разгранатн, да ће цело словенство закрилити. Блаженоупоко1енн кнез Михајло Обреновић Ш, ценећи му врлине књижевне, нотпомагао га је новчаном потпором у његовим књижевним пословима. Руска академија за науке у Петрограду нарекла га је -29. дек. 1ббЗ својим дописним чланом, а цар Александар II послао му је 1859. као писцу синтаксе српске, иризнавајућп му заслуге за словенство, ирекрасан прстен, накићен драгим камењем. Петроградски университет послао му је 1872. диплому доктора ФилосоФије, а 1875. изабрало га је чешко друштво за науке за свога дописног члац !. 1874. учио је садашњу сриску краљнцу Натал ду срнском