Školski list

ШЕ01СЕМ Л1СТ. „ШКОЛСКИ ЛИСТ" издази сваког 15. и последњега у месецу. Нретплата је за целу годииу 3 ф ., 8а 4 месеца 1 ф . а за Србију » динара годишње. Учитељи, који имају мању илату од 300 ф ., богослови и ириправници добијају лист у пола цене. Дописи и претплата шаљу се : Уредништву „Школског листа" у Сомбор. Бр. 10. 7 Сомбору 31. маја 1884. Год. XVI-

ШОДНОСТ У ОПШТШ ВАСПИТАБУ. I. Оашти историјски основи евроискога образовања. (Свршетак.) Сва та^ања свеучилишта, сем можда талијапских, која су имала светски характер, члавови су особите државе, којој глава седи у Риму. Таква иста једнакост је и у осталим средовечним европском школама. јер сем мало изнимака зависи љихово трајање и уређење од римске цркве, које су установе Европу спутавале. Ту је једини европски народ, расејап у малим или великим зборовима по свима странама — народ схоластика. Ироста наука средовечна (1гтит е1 ^иас!путт) мало је још од богословије одељена, свуд је једпака, говори једним латинским језиком и свуда из ње извиру истоветна иравила и паређења недагошка. Тако звано ионовно ројен>е наука (ренесанса), кад стари класички век постаде паслеђе пових народа евронских, сачувало је Еврони још за мало духовно јединство, које се оснивајући се поглавито на веризаконском јединству, почело на крају средњега века да њиха. Класицизам, то заједничко наслеђе европско, и хришћанство, које је носредовањем Рима и Византије, тих двају великих васиитача целога средњега века, духовпи европски живот проникло, дали су општем васпитању свију народа једнаки оспов. Почетком новога века све се измењује На место нлемена стуна држави. — Римска црква, витештво, манастирски редови. схоластика морају да устуие новом евронском животу, који даје државама нове оспове, подиже иоједине државе и оснива особене народности. Пре но што је уједно са обновл>ењем класицизма ново доба настало, био је нојам народа просто нојам племена. Појам