Školski list

- 156 —

Фикт .^впе узроке. За уснешно учење језика нужне еу само нормалне нодобпости и са свим обично памтење, које ипаче, чим се ко марљивије и истрајпије бавч језицима, добија тим већу интепзивност и снагу Све остало зависи од добре, разумне методе и од труда и истрајности. Што се бољом и наравнијом методом служи, што је већа марљивост и што јача истрајност, у толико ће се бољи резултати постићи. 0 ШКШКОМ ЗНАЧЕБУ АСТРОНОШИЈЕ. Нрилог мстодици земљопиене наставе. Предметом астрономије пису само звезде у обичном смислу те речи, него и зсчља као небеско тело и појаве, које произлазе из ??>енога одношаја према другим телима. — Какве ли су те по.јаве на земљи? Да су то само ноК и дан, године и њени делови! Како би се изменуо и прерушио поредак наших друштвених одношаја, кад не бисмо довољно познавали значење тих нојава. Без њих би дела наша и наше памтење утонуло у пропаст векова. А месец, његове аромене, да ни не помињемо помрачења? Његов утицај на целу природу, на кретање ооде морскеЛ Настојимо и као што је право трудимо се, да деци разјаспимо метеоролошке појаве, као што је бура, муња итд. А зар нису и оне појаве важне, које у свако доба нред собом видимо и с којима су везани сви наши односи ? Или нема ли већ нознавање тих појава ради њихове општности практичко значење ? Али пођимо корак даље. Појаве, што су помепуте, спадају у најобичније и најчешће, исто као што је календар најраспрострањенија књига, која се налази у руци свакога, који уме да чита. С том књигом, ако пам у истини лежи на срцу ширење нросвете, треба да рачупа свака школа, сваки недагог. Ми мислимо сада само на календарски део. Погледајмо ближе. На свакој страни палазимо низ научних израза. Ту читамо: „Сунце стуна у знак рака. Летњи обрт сунца." Ту се номиње златан број, недељно слово итд. Нашто су те ствари у календару, кад их не разуме читалац, који не познаје најглавније основе астрономије? Не даје ли дакло астрономија свакоме практичка знања? По примеру других држава уведене су и код нас нове мере и тегови. По чем су оне боље од старих? Но сталној и не нромвњивој мери, узетој из саме природе. Измерили су, колики је обим земље и назвали су 7^0,000,000 део тога обима метром, који је основна јединица мера за дужину и целе системе нових мера и тегова. Иамерили земл.у — лако казано. Али како ? Зар су је опасали ? Јесте опасали — али пасом златних звезда, што их је Божја рука приденула на своду небеском. Познати тај пас — значи познати најбољу теорију о облику и величини земље и отуд разумети значење и сталносг нових мера. А шта може бити пр>актичније од мере и тега? Али звезде нам нису само помоћнице за нознавање мере и тега. Ко је водио три мудраца до витлејемских јасала? Ко води морнара на мору и чува га од нропасти ? Ко у пустињи и густиии шумској управља наше кораке ? Звезде, звезде наше водиље. Ипак тиме нисмо исцрнели низ практичких користи, које нам даје астрономкја, Али сваки се може да увери, да на уму ииамо прак-