Školski list

- 171 —

ттаје нагае, гато иа иросветне цјели служе, уверићемо се, да су их све до једне иодигли и установили родољубни прилози дарежљивих руку дичних и неумрлих добротвора наших. С тога је сасвим уместно и похвале достојно, што смо се и ми, гатована Господо, данас овде искупили да достојно прославимо усномену освећења надгробног споменика једног човека, који је завештајем својим ступио у дичан ред отличних родољуба и добротвора наших. Па само ово наше малено место ноноси се лепим оројем својих добротвора. Поред сјајног имена Петра Апостоловића, светле још имена: Васе Пластића, Апдрије Иетровића (Чамче), Марије Маргаритовић, Јелене Бозда рођ. Белановић и многих других важнијих завештатеља и приложника, који се но опстапак, како српске народне школе, тако и дичних храмова Божијих састараше. Штовани Зборе! Петар Апостоловић није умро. Име његово живи и живи ће докле је год учепика Ст. Андрејске српске народне гаколе! . . Богатство нрелази од једног другом и пропада, ал добра дјела и благотворни завегатаји јесу вечити споменици Зато, кога је Госнод Бог лепим имањем благословио, тај нека чини. колико год више може добра своме роду, јер пема лепшега споменика и овога и опога света, него род свој љубити, народну просвету нодномагати и полезне задужбане дизати. Заиста нема лешне на овоме свету, него након своје смрти лепо име оставити. Нека је дакле слава имену Петра Апостоловића! Слава добротвору, сироте ваљане и честите школске дечиде наше! И вечан му спомен од кол,епа на кољено! Рекао иа гробу Петра Аностоловића у Ст. Андрији 19. Априла 1884. Ђорђе Голуб, свештеник.

ШИСЛИ 0 ВАЖНОСТИ ИСПИТА. Од старина постоји у школству обичај, да се приликом свргаавања поједипих паставних стенена, држе јавно, нред интересованим и другим опгатинством са ученицима испити у намери, да се види што се и како се шта на изв. степену учило, или другим речима, да се види, је ли вредно на изв. васнитање време и новац трогаити. Тај обичај одржао се особито у осн народним школама и дан данасу свом нрвобитном облику, где, на другим врстама шкбла, тај обичај мање више прелази у Формалност И ма да исиити с дана у дан све то више постају у општем школству мање на цени, ииак неоспорно је, да је тенденција иснита сасвим оправдана ствар. Свл опи, којих се школа и њен напредак директпо тиче, с правом ваља да потражују рачуна о раду од оних, који у њој раде; јер боме оставити разним људским наравима на вољу и савест, да раде на пољу, којег нас обрађивање толико много стаје, било би сасвим песаветно. Од вајкада тај се назор води у виду испита, а траје још иепрестано ца осн, народним школама. — Али, ако о ствари мало боље