Školski list

— 87 —

и спасенија свог народа точно и са самопрегоревањем одправљају ; да народ у цркви и по домовима уче и примерним животом својим да потврђују очигледно истинитост својих поука; да буду једном речи прави духовни отци и савестви душобрижници поверепот им народа; притом да србску школу, као највернију савезницу свете православне цркве наше. љубе и почитују ; да учитеља као свога сатрудника и друга у наставничком и у црквеном иослу сматрају и да важност његову пред народом подижу а не обарају. Учитељи оиет треба да од своје стране достојно поштовање отдају свештеницима, као служитељима олтара Божијега, учитељима и духовним отцима целог народа. Без узајамног иоштовања између свештеника и учитеља, без уже свезе и заједнице између школе и цркве, нема за нас среће ни обстанка, а у љубавној заједници и у узајамном поштовању између свештеника и учитеља и у заједничком раду њиховом око образовања, иросвећења и усрећења народног, за известно ћемо постићи прави и свестрани напредак и лепшу будућност многострадалног народа нашег. После свега овога још нешто морам нри свршетку овога чланка споменути. Дисцинлинарна правила, која је највиша наша школска власт за србске вероисповедне учитеље под 26. Августа 1876. бр. 124 А68 издала, и у којима се у кратко излажу дужности србског народног учитеља у школи, у цркви и у животу, кад би се свуда свесрдно и савестно од стране народних учитеља извршивала, доиста би се онда добар ред у свакој школи нашој брзо одомаћио, а народни учитељи би се сачували од многих неприлика, и делајући у кругу свом савестно и верно, а клонећи се туђих послова, поживили би мирно, срећно и спокојно, уживајући љубав и поштовање народа, и што је најглавније, васпитавали би ученике своје подпуно и достојно, не само наставом и заптом, него и добрим примером својим, који баш највише вреди ! Нису доиста та правила ни најмања стега за ваљане учитеље, него су само блага предохрана за оне, који не би хтели од своје воље да буду ваљани, па се морају ипак на та прописана правила обзирати, и дужности својој точно одговарати; јер местна школска власт позвана је, да им другчије чинити не допушта, него онако, како је законом иронисано, и како благо школе и васпитање младежи школске од њих захтева.