Školski list

— 185 —

ред поставити, тихо и пристојно нросвјетни дом оставити, и сваки својој кући у реду ићи, да се исто тако опет на вријеме у школу иоврате. Посље наставе заосталу дјецу нека учитељ сам надзирава, ил ако је препречен, нек то новјери поуздану пазитељу. Много иуга недотјечу сва пред наведена средства и пр авила, ако се и најсавестније употребљују, да се зант одржи и васнитна цијел постигне. Кад та непомажу, мора се учитељ и најзаднијех средстава латити, а то су награде и казне. Ова два средства служе васиитатељу само кад то иотреба васнитања изискује. Он их неће унотребљавати из какве милости ил из судејске строгости, да оне учине само временити еФект непитајућ, је л љима иостигнута васпитна сврха. Он ће њи као праведни, добри и благи отац употрнјебљавати весела ил жалосна срца, јј а то љегови ученици опазе и тим се оплемене. Он ће имати увијек да у напред нрорачуна и просуди, каквима носљедицама награда ил казна уродити може Кад је дијете добро, иохваљује се и иаграђује се, а кад је неваљало, казни се. Казна је средство за побољшање, а ннграда је признање доброте и израз задовољства онога, који награђује. Добар бити и добро се владати, дужност је сваког члана човјечанства. Кад дијете научи, да је добродјетељ највећа врлина и дотле се освјести, да у добродјетељи задовољство тражи, бит ће му то највећа награда, ако добродЈетељно буде. Добродјетелну човјеку награде су нешто од мале вриједности; јер он нечини добра ради награде, него зато, што он у добродјетељи ужива и јер се добро само собом награђује. Кад се пак тко често казни, отупи и немари за казну као камен, па се узјогуни и на ноирављање и не мисли. У њему изумире свака клица моралпости, и такав створ постане више жпвотињом него човјеком. Зато учитељ несмије у наградама и казнама расипљив бити, ако жели, да им очува васпитну вриједност. Кад учитељ већ награду или казну употребити мисли, мора он најпре добро са својом савјести обрачуната и са околностима на чисто бити, да га дјеца сама есудила неби. Код казне настојати вал>а, да носљедица или узрок што чешће реагира. ИГто си покварио, сам поирави; шго си занемарио, а ти накнади ! То је најбоља и најсиасоиоснпја казна. Кад учител. казни, несмије се он сурово понашати, пего треба да се као разуман и благ отац паметно разборито и досљедно влада. Свакојако чувај се учитељу, да