Školski list

— 149 —

ворила. У вештом и очигледном предавању природних наука и гимнаетике и у унрави гимназије ове отликовао се Натошевић тако, да су ученици његови на вишим заводима и у учитељској школи најбоље напредовали. Године 1857. наименован буде Др. Ђорђе Натошевић за ц кр. Школског Саветника и члана земаљског Школског Савета Србске Војводине и пресели се у Темишвар. Поставши на скоро затим и спољним чланом ц. кр. Наставног Савега у Бечу. Кад престане земаљски Школски Савет у Темишвару 1861. стављен буде Натошевић у распоиожење и 1862. додељен буде као школски саветник кр. угарском наместничком већу у Будиму. Године 1864. изради он синодални предлог о уређењу србских народних школа, који је на Србском народном сабору од године 1865. примљен. Кад се 1867. установи кр. угарско министарство, иступи он из државне службе и на позив кнеза Михаила пређе у Србију за школског реФерента у тамошњем министарству просвете. Као такав прегледа он школе по свима крајевима кнежевине Србије, опише јадно стање њихово и поднесе предлоге о бољем уређењу народних школа у Србији. После смрти кнеза Михаила привремена влада у Србији сасвим изненада одпусти из службе Натошевића, који се опет врати у Нови Сад, да као посланик на србско народном сабору од године 1869. и 1870. и 1871. ревностно дела. Године 1870. изабрао је Србски народни Сабор Дра Ђорђа Натошевића за србско народног главног школског реФерента, које је звање од тога доба до смрти најревностније одправљао, учествујући у свима просветним радовима србских народних сабора од 1871., 1874., 1875. и 1879. и у свима седгшцама србско народног Школског Савета, и водећи непосредни надзор над србским учитељским и вишим девојачким школама и над вероисповедним народним школама нашим у архидијецези, а врховни надзор над свима вероисповедгшм школама србским у Митрополији Карловачкој. Вршећи најсавестније дужности светог свог нозива, Натошевић је у сред свога нлеменитог просветног рада далеко од своје породице у Горњем Карловцу изненадном и напрасном смрћу завршио земаљски свој много трудни живот лако и' спокојно и преселио се у обитељи небесне. ❖ * *