Školski list

— 102 —

облик „поука" не би био „са свам сличан школским књигама" (а нарочито мојој „Науци о васпиташу" I.) за које треба „припомоћ дотичних наставника." За доказ овоме, наводи са стр. 110. једну изреку, која се односи искључиво на „иосматрање леаих слика ", па и њу генерализујв и протеже на целу књигу , која има 9 табака, и вели да се у њој не казује српским матерама, „како да поступају у овој, или оној васиитио-иоучној прилици." Из тога онда изводи, да „за то та књига не може на одговорити иостављеној задаКи". Шта да одговорим на то ? „Матица Српска" расписала је стечај за дело о домаћем васпитавању два пута : 1878. и 1879. године. Ја нисам хтео да радим на том прве године, очекујући, да ће написати такво дело који од учитеља, што пишу књиге за децу основне школе, као н. пр. г. Нешковић, и да ће се то дело примити. Али, пошто тога није било, ја се пријавим дууге године, и моје дело буде иримљено. — Ја сам тада био и хонорарни проФесор педагогике у вишој женској школи ; и та околност Јтицала је на мене, те сам књигу наменио и „за употребу у вишим девојачким школама ", као што стоји на насловном листу и у предговору. Као про®есор педагогике у учитељској школи, имао сам на уму при писању књиге и учитељеку школу , као што је и то забележено опет и на насловном листу и у предговору, где сам казао изречно, да се у „учитељској школи може ова књига употребити као уиутство за иредавање у I разреду основне школе." С обзиром на те две околности, и с погледом на то, што сам књигу на> писао за „ образованије сриске матере" (а то ваљда неће бити неиисмене жене, па ни оне, које су училе само 2—3 разреда основне школе), — ја сам изабрао начин иоучавања и уиуКивања , као најпрактичнији за све те прилике, којима сам наменио књигу. Из тих разлога, ја сам по могућности давао свуда целину ; обично при завршетку сваког чланка наговештавао сам оно, што стоји у свези са дотичним темама, и ако иде у школско васпитавање. Г. Н. није хтео да разуме тај илан , и за то ми замера и за облик и за много што шта, које сам унео у књигу само ради иотиунијег схватања целокупног васнитавања. Он више цени писма Бемова, која управо и немају облик писама (н. пр. онакав, као што је у „Емилу 19. века"), у којима нема јасна ирегледа садржиие и у којима нема ни једна четвртина оне садржине, о којој сам ја говорио у мојој књизи. Па ипак моје „Поуке у васпитавању" нису тако тешке, да их не би могла разумети образована девојка или жена — без наставничке иомоћи ; а нису ни са свим личне на школској књизи у опште, ни мојој ^ Науци о васнитању, књига I." посебице. За доказ овоме ево у кратко садржаја једне и друге књиге: Садржај „ Поука о васиитавању и : I. 0 васпвтавању у ошпте. II. 0 чувању и неговању здравља дечијег. III. 0 усавршавању деце у попГ тењу. IV. 0 усавршавању деце у знању. (А. 0 познавању нрироде. Б" 0 познавању друштва човечијег.) У. О усавршавању деце у осећању лепоте. VI. 0 спремању деце за користан рад. УП. 0 држању реда при васпитавању деце. — Завршна реч.