Školski list

— 96 —

и другог народа и на праву срећу и постојапо благостаље заједничке нам миле домовине. Из седнице сри. ирав. нар. цркв. гикол. Савета држане у Ср. Карловгцима 14. (26.) Аирила 1888. Герман Анђелиб. с. р. иатријарх.

ПОД КАКВИМ БИ УПРАВИТЕЉЕМ ИОГЛД ШКОЛД ИДЈБОЉЕ НДПРЕДОВАТИ? (За награду.) III. аш је народ сиромашан. Материјална оскудица све га већма дави. Некадаљи капитали скоро су се растопили и ми постајемо све сиромашнији. НТ та је томе узрок — није место овде да истражујемо. Тек Факт је да тврдња ова ностоји. Та материјална болест наша, многоме је узрок, те неможемо правилно у друштву да се развијамо. Јер где год се помисли па напредак какав, одма запнемо и за најдрастичнију жицу нашу — за питаље материјалног стања нашег. А школа као да је у тиме највећи камен спотицаља. Нешто се за све друго најлакше бринемо, и за све друго често немилице истресамо џепове наше, али чим дође у питаљу школа и љеп ианредак ми одма клоиемо ; не осећамо се добро ; срце нам се стегне и — сваки љен напредак отискујемо-од себе. Постајемо конзервативни и признајемо правилност цостојећег стаља. Узмимо само овај случај. Колико се иута већ довикивало: ако се наше учитељство материјално обезбеди и од сваке могуће животне оскудности ослободи, да ће нам у том случају школе у многоме коракнути и наиредније постати. Глас се дизао са свију страна, а допирао је већ и до неба. Па кодико се успело у томе ? Учитељство наше пати још и данас од материјалне трзавице. Породица му још и данас није ниуколико збринута. Што има неколико случајева о којима би ее дала иовољна реч рећи, али у главном учитељство је наше непрестано слабо збрипуто. Где му се пружа плајашка наплата од 300 Фор. мипимума, зар то није јадно и жалосно ; нити му је довољно да живи, нити да мре ! Како поред такове тврдоће наше да и помислимо на даљи углед и напредак шкодин ? ! А ради смо ипак напредну и угледну школу. Па кад смо ради, онда немојмо маћијски постуиати према љој. Будимо јој издашни и