Školski list

свези са осталим оправдано „може" и не „могу," те ни најмање не ретите логичну свезу. А да не би ко помислио, да је оно гледе животиња неразмишљено, оно тврдим, да и животиње у неколико имају упитних дужности, које оне и врше, што је још Русо изрекао.*) Но г. критичар и ово место узима испрекидано и наводи овако : „Она ваља да га (дете) спреми за члана нородице народа човечства." А да то буде „мора прво одгајање правилно удесити, да јој деца буду здрава, разборита и питома. За тим се тврди, да то може учинити свака породица. А за што ? Јер се тражи само оно . . . што и животиње свом подмлатку по природном нагону чине. Ко сравни ово са дотичним местом књиге, ту ће и сам видети, да је г. критичар нешто изоставио, гато у књизи има, а нешто додао, што тамо нема. Увериће се најзад, да јеузео голе речи „може" и „не могу," које без осталога и не могу имати логичне свезе. Тим начмном је ист^рао нелогичност, коју свету на видику мени у грех уписује. На стр. 13. моје књиге стоји ! „Задатак основне школе је: да све човекове урођене моћи складно и свестрано развије и то помоћу наука и вештина, које су свакоме човеку нужне. Она ваља своје питомце да снреми : да буду здрави људи, свеспи чланови свога народа, слободни грађани и добри хришћани." На стављено питање г. критичара одговарам: човек има своју телесну и духовну страну. „Дете чим се роди већ имаунеколико савршен телесни створ. Сви су му делови ту и сваки је сложен по облику, који му приличи и из елемената, који су му својствени." Духу човечијем су „урођене" силе, што нокрећу саморадњу и стоје напоредо са физиолошким стањем тела, на их ваља узети као услов и иравац, од кога зависи цео душевни (нсихички) развитак. Развијањем ових урођених сила гради се мало по мало у разноликом виду духовни организам, који почне да ради исто тако као и телесни." Од домаћег васпитања иште се у главном ово: да мотри на дечије здравље, да вежба дечија чула и дух, да их учи говорити, да им даде јасне појмове о нредметима, који их окружују. „Но какво му драго било домаће васпитање, учитељ ваља да га својим радом доведе у свезу, да га даље настави, да обавешћује и даље развија.**) Школа по Фребловом начину васпитања ставила је себи у задаћу : „06разовно васпитна настава или : природни сеестрани развитак духовних мо/Ги".***) Преднаведено признаје и г. критичар, кад вели : „Она" (гимнастика) „има да оснажи и складно изобрази све делове оног тела, које се развнја." На другом месту опет : „Та прегресивност наставе развија јако и душевне моћи деткње «.****) Обе поменуте човекове стране, с обзиром на њихову делину и појединости, морају се, према околностима, што свестраније развити. Јер то

*) Биди кљигу : „Русовљев Емил, 1 ' превод М. Нешковића стр. 66.

**) Виду књигу : „Теорија иедагогије" од Ф. Дитеса, превод М. Шапчанина.

*'**) Види кљиму : „Оје пеие ©гзкЈшпд ©пшђјЈеде 4>ег рађадод. Зђееп ЗгббеЈз ипђ ђегеп ЗСишепђипд (и §ат1Ие, 4?аиб ииђ Ж1пђегдагЈеп ' »ои 31. ЖођЈег-

«***) Биди : „Рад у првом разреду осцовне српске школе" од М. НешковиЈ^а страна 62. и 97. '