Školski list

— 113 -

материјално и школу и учитељство иодиомоћи. У то име ноздрављам сл. окупштину но ново и надам се, да се не ћу нреварити у моме очекввању ; уз то вам нренор) чујем слогу, љубав и сноразум у већању вашем, да оно буде корисно и ио школу и народ. (Живео!) Молим, да изволите одпочети свој рад ! (Живео !) Председник нозивв перовођу Т. Костића, да бележи говорнике, а М. Косић да води записник. КосиК (Кикивда) чита допис од Вис. Шк. Савета, по коме се дозвољава општа скупштина свију српских вероисповедних учител>а у митронолији Карловачкој, за дане 17. и 18. Август о. г. и одређује место састанка Вел. Кикинду са делокругом о претресању нредлога саб. одбора 15 орице у погледу уређења српских народних школа и о мњењу у погледу штатута за фонд дра Ђ. Натошевића. Уз то се истим дописом објављује, да је исти Савет од своје стране за свог новереника изаслао вбл. г. Н. Т>. Вукићевића. (Живео!) Председиик изнаша нредлог одбора 15-грице и нредлог Новосадског учитељског збора, а у једно јавља, да је синоћни учитељски одбор одпочео рад на оба ова предлога и своје примедбе и допуне донео, што ће као релакција иред сл. скупштином ввжити, — а као основа дебатама, да ће важити предлог одбора 15-орице. А. КузмановиИ (Земун) интернелира иредседника, да му разјасни, због чега су нам везане руке од иредпостављених власти у иогледу делокруга ове скупштине. Председник одговара, да њему ништа није познато о том. Повереник изјављује, да је ова скуиштина дозвољена на основу молбе учитељског збора НовосадСког, који је молио дозволу за сазив скупштине, но што је у изгледу, да ће се скорим састати Црквено Народни-Сабор, па да се до саборског заседања могу бар ова два најнужнија предмета решити, а на кме предлог 15-орице и о Натошевићеву Фонду. То је, госнодо, огроман посао, а и врло хитан за толико времена, с тога држим, да је са свим уместно, што се Новосадски збор обратио Вис. Шк. Савету с молбом, да се за сад само ове ствари предузму. КузмановиЛ. Усљед неочекиване изјаве г. повереника — он види, да руке нису везане од стране власти по евојој иницијативи, већ баш иа иредлог Новосадског зб<-ра, за то он од своје стране нредлаже, да у записник уђе најблажије сажалење Новосадеком збору због ограничености овога делокруга. (Жагор. Чује се: „Дакле у место захвале — укор !") Јер има, вели, господо-моја, ствари, које служе нама на срзмоту, на о томе да не смемо повести реч. Председник брани Новосадски збор тиме, што је збор Новосадски за те ствари искао дозволу, што је држао, да је најпрешнија ствар ; тако је исто могао и други збор ила појединац искати, да се већа о другим стварима, али то други нису учинили Једино се Новосадски збор сетио за сазив скупштине и нек му је хвала за то (Живели !), а не да их коремо. — Не ирима се Кузмановићев предлог. ЛотиЛ (Какинда) чита представку Новосадског збора: шта га је руководило за молбу, да се дозволи ова скупштина : преке потребе — и мо-