Školski list

— 114 —

ралне и материјалне — иаших срнских вероисповедних школа и њихових учитеља. У овој образложеној представци као највећег школског трудбеника од покојнах споменуто је име дра Ђ. Натошевића, у ком тренутку цела се скуиштина са тронутим срцем подиже на ноге и тужно изрече: слаеа му\ Даље при спомену од живог школског трудбеника Н. Ђ. Вукићевића захори се са свају страна громовито : живео ! Тако исто и при завршетку, кад је прочитан подпис председника Новосадског збора Аркадије Варађанина, заори се: живео ! Председник на основу ове представке предлаже Новосадском збору „хвала" (Живели!). — Прима се. Повереник кратким говором уверава скупштину, да је Вис. Шк Оавет вољан све предлоге, само ако су у оквиру закона, а смерају на благо и напредак наше школе, примити, само нека изволи ова екупштина нутем достојанствене представке поднети. Председник нозива скупгатину на генералну дебату у погледу предлога саборског одбора 15-орице. М. Косовац (МеленциЈ изјављује чуђење на основу сада прочитане иредставке Новосадског збора, да је тсбоже њему од стране Сомборског учитељског управног одбора од 1886. поверено, да изради предлог о хуманитарним заводима и забавигатима. — Истина, вели, да је то моја и данас највећа идеја, за коју ја дигаем и живим, али то свечано одбијам од себе, да је мени игда гато о томе поверено. — Прелазећи саде на нредлог одбора петнајсторице, а полазећи од оне тачке, ио којо.ј је народна гакола позвана, да је све чланове свога народа дужна: да образује; она мора да захвата у обиму свом све огранке напредне школе и то онако, како модерна наука то изискује. Не слажем се у толико са овим предлогом, гато је бага по моме мигалењу врло важне чињенице испустио, које су бага позване, да у срца оних невиних малиша улију духа народног, духа, који срце и душу негује и оплемењује, а једна важна од тих чињеница јесте и забавигате. Господо моја, нама забавиште треба; ко познаје наш народ, тај и то зна, да је та идеја код нас старија, него у другог народа. Зар се не сећамо, кад нам је н&на вли дада, њихајући па криоцу своме, прачала, или невала што, што је јако на срце и карактер детињ утицало, да се и после посљедице тога рада и у школи и у народу могле приметити. — Друго, господо моја, ја у овом предлогу не видам ни спомена о хуманитарним заводима, који су нам такође нужни као залогај хлеба. Ја држим, да се то путем представке умоли, да се и такови заводи оснују, јер немање ових завода јесте највећи узрок оним свлним злочинима, што се по нашем народу догађају, а то поглавито с тога, што су та деца напуштена, необлагорођена, управо одбијена; ми их силом терамо у злочин, па их после још за то казнимо. Слободно ее може за њих казати по Јеремији пророку: има очи, а не види, има уши, а не чује. Њима, господо моја, ваља, а и мора се помоћи, ако хоћемо : те ситне злочине да избегнемо. Велим: треба их подићи ! Ваља дизати сиротигата и напуштену децу прикупљати и неговати. На ту цел ће драговољно дати негато народ, а нешто и сами манастири. (Живео!) Дакле: ми тај предлог можемо попунити путем представке у смислу обих хуманитарних