Školski list

— 179 -

леђи, лупаље главом о таблу, бијење морскачом и. т. д. заиста је : најнечовечније и но све забрањено, јер се тиме деци не само телесно, него и душевно у највећој мери нашкоднти може, те тако учитељ не само до лишења звања, већ и до самога затвора доћи мож^, но што лако долази као убијца. У опште ваља заиамтити: 1. Да између школске деце нема раздике по сталежу, него да је свако дете у том погледу нред учитељем са свим једнако. 2. Лепим поступањем и благим начином и у самој настава се до далеко бољег уснеха долази, него виком, псовком и бкјељем, јер ученике је срамота, да пред својим добрим учитељем као глупаци стоје, стрепећи, да тиме не изгубе његову и њнма драгоцену љубав. Ово се даје приметити већ и у оннм школама, где ма само два учитеља има, јер је увек један блажи. Но и ово је тек у извесним гранацама дозвољено, јер се деца иначе врло лако могу разуздати. Ако се са децом благо поступа, онда ће се она према учитељу са свим као према оцу понашати, јер он их као своју децу пази и воли, а то је главно за леп наиредак. 3. Духовне су казне много успешније од телесних, само ако не убијају частољубље у деце к ако не греше и о остала иравила. Али ово неје код сваког детета једнако. 4. Телесне казне могу за собом н оиасне последице и по учитеља и по ученика да повуку, јер првн може тиме детињем здрављу да нашкоди и лако изгубн љубав дотачнах родитеља, што му увек на дику н на част служи, а н од нотребе му је, па шта више: бивало је случајева, да је због тог и осуђен био ; друга пак — т. ј.: ученици — и ако не буду телесно новређени, из бојазни отпаде се и бегају од школе, те онда целог века остају слепи код очију и тиме служе тек на морални и материјалпи пазадак и општини и народу, па чак и самој држави, што је заиста грех, од кога ноловица и више на учитеља пада. 5 Ако се бијење мора употребљавати, кад се другим средством заиста не да и не може помоћи, то нека га сам учитељ пажљиво и благо употреби и то тек шибицом и по дозволи родитеља, а најбоље као тако зване: „пацке," јер је то најбезопасније. Ни но што се не сме извршивање овакове казне поверзти коме од ученика, дочам исти може из освете, из незнања и непажње претерано избити кукавно детенце. — Израз мора веома мпого значи. Заиста је одвратно и гнусно: „поваљивање," што и данас многи несвесни учитељи — на жалост — упстребљавају, па чак и они, који мешовите разреде имају, правдајући се бајаги тиме : да не чине разлику између деце. Будимо — дакле — увек обазриви и смотрени, имајући увек на уму: „(Јшскрт! а^18, ргас1еп1ег а§-а§ е! геврГсе бпет!" А то значи : „Жа шта да чнпиш, мудро твори и помишљај на свршетак," т. ј. : на последице !