Školski list

— 78 —

лепо певати, па помало п појатп. Ето то бп био задатак матерпнске школе, какву је зампшљао Коменски, и која би ваљало да се налази збнља у свакој породици. В. (Продужиће се).

0 ВАСПИТЛН ј У. За награду. Рпјеч „васпитати" пли васпнтаватп, нма два значења за човјека т. ј. васпнтање пма како у душевиом тако и у тјелесном погледу датп човјеку све оно што му је нужно ради његовог опстанка и наиредка у друштву. Другпм речима, човек се има васпитати: морално, интелектуално. физнчки н практички, дакле развнјатн у сва четири наведена правца, што је боље могуће, јер су ти правци основ сваког општег и посебног благостања. А да човјек иостигне морално благостање те да буде користан себп н друштву у коме живи, потребпто му је пз ране младостп добро васпитање, и то: а) у родитељској кућп, б) у васпитним заводима, које траје до човјековог иунољества, н в) у друштву, у ком сс као васпнтаник находи; из тог се изводи „прахтика, која судјелује н то све доводи у сугласноет, која хармонира, код свију оних људи, којн су потпуно васнитанн, што се друкчпје зове: свестрано образовање." Пошто смо внђелп што значи ријеч: васпитање, н дозналисмо да је то нсто васннтање названо н образовање. Но образовање има опет п другог значаја, пошто се образ може дати и мртвом тијелу, Но у педагошком погледу образовање се разумије тако исто као и васпитање. Дакле, васпитати или образовати иекога, то значи датн људској — односно ђетнњој души, правилну Форму — облик, који ће се надаље усавршавати. А да се човјек усаврши то није друго ништа: до .да човјек помоћу васпитања или образовања дође до врхунца потребитога- знања. (Јад треба да видимо прво кога треба васинтавати, а друго, ко треба да цаспитава. У обичном животу, родитељ зове се хранитељ, јер храии своју породицу, тако исто и у васпнтиом погледу стоји: онај којн васпитава зове се васпитач, или учнтељ, а онај који се васиитава, зове се васпитаник плп ученик. Очигледно је, да се овђе васпитач разумије онај којн храни, а његов васпитаник разумије се да се храни. По ова храна внше се односн на душевно-моралну страну