Školski list
— 138 -
дица, као што се на горе изложеном примеру можемо уверити. Но што није учињено, још није изгубљено. И ако јо у тим годинама слабо поклоњена пажња језгри народа, а тим мање образовању његових женскиња, то би тим нре требало да се поправи сад, кад се већ и код најзатуцанијих консервативаца може у томе наићи већ, на мишљење у напреднијем духу. Треба ли дакле и опет чекати каквих 20 година, па да се један корак корачи напред? Школе за време зимњег течаја, које нека од учитеља заведоше ио својим местима, и девојачка друштва: треба да се иреустроје тако, како &е бити редовне зимње вечерње школе. Положимо ли ми те и таке школе на чврст темељ, можемо већ у напред рећи, да смо ми нашем народу осигурали диван просветни напредак. Ко дубље размпсли о овој ствари, а у нашим српским приликама мора веК унапред угледати јасну слику наше будућности. Да је пак већина педагога увидело то: да се са досадањим школством не може постићи то што нам треба, види се и ио томе, што се већ у више држава (Немачка, Србија,) баве недагози са оваким питањима само у разним варијацијама. Нема сумње да је то већ добар знак за огроман напредак у васпитању. А узидели се тим путем до краја, и испитају ли се све прилнке за начин таког васпитања, моћи ће се рећи да је школа тек тада правим путем ударила. Почнимо II ми, дакле, то, ако искрено мислимо оно што јавно говоримо о васпитању и школским приликама. Само еудећи по досадањим нашим приликама, тешко да баш заиста наше одушевљење од стране позванпх Фактора, није празно педагогисање, јер кад год дође до деобе, школе са своји питомци и радници остају последње на реду. А сад да завршим. Разуме се да ово није потпуно исцриљена расправа о нашем данашњем женском васпитању, али нека би потез мојега пера био будилник онима, који су исто тако позвани да говоре и пишу о томе као и писац ових редака, али су имали на расположењу више средстава и времена да посвете темељном изучавању овога образовања. Истина да се код нас о тако озбиљним стварима ретко што исцрпљиво напише, но држим да и од краћих и ситнијих расправа може бити дос-та користи, тим пре што је у нас оскудица у темељно свестрано образованим педагошким снагама, које би биле позване, да расправљају потпуно исцрнљиво наша прека васпитна питања.