Školski list

IV.

Док је св. Сава још као архимандрит студенички обилазио Србију и прегалачки чистио православље од драча и корова, дотле је брат му Стеван крепко радио да Србију рашири и ојача. Заједничким радом њиховим постаде Србија после онаке буре и непогоде, после оноликога понижења снажна и јака. Снажној држави својој одлуче обадва брата да даду и вањски знак силе и моћи, да је нодигну на краљевство. Св. Сава је добро уочио, шта је похлепа за краљевском круном учиниса од Србије. И управо оданде, одакле је Србији претила највећа опасност, хтео јо да добије краљевску круну, у нади да добије краљевску круну, у надн да Ке тиме од отачаства свога отклонити за свагда буре и непогоде. Свога најулнијега епископа Методија пошаље дакле у Рим папи Хонорију III. молећи га, да му пошаље апостолскп благослов и краљевски венац, да венча брата свога на краљевство по првоме краљевству отачаетва јер се и отац њихов по промислу божијем родио у Диоклеји, која се отпре зове велико краљевство. Епископ Методије сјајно изврши своје иосланство и папа се под утицајем ондашњих околности драговољно одазва овој жељи Србије. По колико је св. Сава тежио да подигне цену отачаству своме напрам вањскоме свету, толико је исто тежио да ојача оно јединство српске државе, које је засновао отац му Немања. Стога сазва Ј220. г. у Жичу сабор свих великих н малих велможа, епископа, игумана и осталих знатнијих људи, да и сабор све српске земље санкцијонише проглашење краљевине. Сабор се саста у очи Спасовадне. Св. Сава изговори значајну беседу, у којој између осталога рече: „Господ Бог радњом угодника свога светога и преиодобнога оца Симеона вас је утврдио, умножио и распространио и постали сте многи началници и власници, ипати и војводе, многи жупани велики и мали. Но није лепо, да се онај, који милости божијом над вама влада, називље једнаким именом с вама. Као год што сам ја вас ради милошћу божијом а влашћу свештенства постављен на чело цркве, тако би исто требало онога, који по милости божијој државом влада, венцем царским украсити, и то у вашу част и похвалу, за вашу славу и величаство". Сав сабор са усхићењем прихвати мисао св. Саве и једногласно потврди проглашење краљевине рекавши: „Бог те је нама послао а божије ћемо речи слушати."