Školski list

— 106 —

једнакоет нокренула то одушевљење, тек пре три године, на материјалној основи у удружељу : „срнског учитељског конвикта у Новоме Саду." Нама, који смо у оном нрвом заносу задрхтали од узбуђења за својим леншим идеалима, не може бити и нема слађе награде, него кад видимо, да је биљка тог најодушовљенијег покрета учитељског од пре 25 година ухватила јака корена у земљи, коју су некад и наши дедови газили и знојем и крвљу напајали, те смо дошли, да вас, браћо, на том путу културе и просвете поздравимо тим срдачније, што у том леном напретку вашем има посејано и млого лепо семе из наших крајева. И јучерања слава, нриказала нам је на том пољу једног трудбеника и истрајног раденика из наших крајева (Јован Гавриловић родио се у Вуковару, а она красна беседа г. нредседника глав. одбора, коју је изговорио на јучерањој прослави тога трудбеника пред узвишеном круном ове лепе земље, и која нам тумачи мисли и тежње учитеља с ове стране, даје нам гаранције, да је учитељство с ове етране схватило свој нозив и да ће по примеру слављеника свога истрајати на путу свог високог задатка. II ми нредставници књиге и просвете оностраног народа нашег поздрављамо браћу н сестре своје, који с нама на истом пољу раде, са срдачним нокличем: сретно, напред!" После овог следовали су још поздрави од г. г. Кобали тајника педагошког хрватског збора и онда изасланика и представника учитељских зборова из Митровице, Вуковара и града Загреба. После ових ноздрава и избора известилачког одбора, закључио је председник скупштину и заказао други састанак после подне у 4 сата, којом су нриликом прочитали извештај главног одбора о раду своме за минулу годину и надзорног одбора о рачунима и стању друштвене имаовине. Овом нриликом су прочитани и млоги писмени и брзојавни ноздрави, међу којима је и ноздрав Срба Вуковараца, земљака и потомака великог слављеника Јована Гавриловића. Сутра дан 6. (18.) јула о. г. отворена је скупштина у 9 сати пре нодне, а на реду је била расправа учитеља Соколовића : „Подожај учитеља какав је и какав треба да је." Расправа је исцрпљиво написана и на завршетку ове резолуције изнела, које су од скупштине и примљене : 1. Да нико не може постати учитељем, који није свршио учитељску школу и тек изузетно свршени богослови, који су положили испит за учитељско оспособљење. 2. Да се учитељска школа реорганизује тако, да у н>у могу ступити само они, који су свршили V. гимн. разред; да школа та има пет годишњих течајева и да се за све те ученике заведе интернат. — Женска учитељска школа, да се у свему изједначи с мушком. 3. Да се године службовања учитељског сведу од 35. на 30. година. 4. Да је учитељима основна плата 1000 динара. 5. Да се за основ. нар. школе заведе сгручан надзор и да се за ове надзорнике узимају само учитељи, којису бар 10 године практично учитељевали. 6. Да се учитељ не може отпустити из службе, осим, кад га судови осуде за недело какво. 7. Да се учитељи не могу премештати по потреби и тим казнити, него само на молби њиховој.