Školski list

— 25 —

поред мајке покојничине, која из једне несвестице у другу иадаше. Али највеће саученгке поб јди седи отац г. Никода ТЕ». Вукићевић, који с болом у души борећи се, теши мајку и супругЈ својј речма многострададнога Јова: „Господ даде, Господ одузе! Нека је благословено име Нзегово Свето!" М. К. ОПРОШТАЈНА РЕЧ на опелу Сиде Вукићевићеве. Говорио у име омладинс: Војин Бинар. У Сомбору 4/16. Фебруара 1894. Добра и невина душо, послушна и примерна кћери, пупољак цпете у развитку своме, мила наша сестро, Сидо! Дошао сам, да се на овом тужном растанку са овим светом у име твоји пријатеља, поштовалаца и омладине наше с тобом опростим. Са сузним оком, са тужним и плачевним срцем ступам на ово свето место, да ти последњу пошту одам и последње збогом кажем у име свију они, који су те тако жарко љубили и много поштовали. 0, пролетњи цвете сред пролетњих дана; о, претешка рано никад извидана! Зар си зато расла на крилу мајке своје? зар те зато љубав материна Дојила? зар те зато негом и сузом својом појила? зар си зато лепотом сунца синула — да нам се за кратко време само укажеш, па сад за навек да нам нестанеш, Та тек што си бела дана спазила и мајске зоре слатке санке познала; та тек што ти цветак младости на лицу твом зарудио: па већ тако лако свенуо, преминуо... Па шта те је тако тешко ранило? шта ти је овде тако дотужило? Је ли те баба добри корео? о, не — он те је увек тако волео. Или те мајка није пазила? та она те је као јагње мало мазила; животом својим над тобом је лебдила, зеница у њеном оку си била. А крај брата и сеје у миљу и радости весело су текли твоји дани младости. Та они су теби увек тако говели — и заручника ти ево су довели; сплели ти венац, донели дарове — да ти што лепше спреме сватове. Па што си им онда болом срце ранила и претешком тугом душу напојила?! 0, невина душо, сунце мајеког дана, — и невесто невенчана! Је л' ти ниси њима тела чинит' жао, већ судбине твоје то је удес зао. Да — то је твоја судбина, која данас сутра и нас очекује; док најпосле по жељи Свевишњега Творца и ми не оставимо све