Školski list

— 26 —

красоте и бриге овога света и не пођемо тим блаженим путем у лепше пристаниште вечитог живота, којим је данас одлетела и твоја млађана чиста душа, мила родитељима, брату и сестри и свима нама незаборављена Сидо! Па ако животом твојим и ннси још дорасла, ал' скромнопгћу и добротом срца твога окитила си се свнма врлинама овога света. Зато у место маловремени земни сласти добијаш вечити мир и покој, и у мссто краткога живога бесмртан спомен. Зато — уверавајући се о истини овој, и ви ожалошћени родитељи, сестро и брате и несретни заручниче. утолите сузе ваше, умекшајте жалост вашу и не тужите толико за овим пред нами лежећии увелим цветом, који се сада почео развијати у врту престола Божијег, где све невине и незлобиве душе налазе утехе у вечитој радости и миру, коме нема краја, ком нема свршетка. Бог је тако хтео, да нам добра и незаборављена Сида у пролећу младости своје премине са овога света и да је узме себи у дворове рајске, где ће са анђели боравити златне дане младости своје и напајати се вечите сласти небескога царства и живота. Бог дао Бог и узео! Зато је ето, тужни зборе, и узалудно наше тешко уздисање и нарицање; зато су даклем узалудне ове горке сузе што их потоком пролевамо — јер све то овај данас увели цветак није у стању више натраг повратити. А ти блажена душо, која си врлином срца твога и безгрешне душе твоје овде на земљи себи неувели и бесмртни венац — сећања сплела, при овом привременом и кратком растанку прими од нас свију онроштајно: збогом, те мирно почивај у светоме дому небескога Оца до скора виђења на другоме свету.

НЕКРОЛОГ. ј- Тома ЈаиикијевиК стари учитељ србске вероисповедне школе у Сегедину после кратког болован.а преселио се у вечност 21. Октобра о. г. у Сегедину у 81. години живота свог. Покојник је био родом из Сегедина. У младости учио је Богословску школу у манастиру Хопову, која је тамо између 1830. и 1840. године под управом Иринеја Радића игумана постојала и у којој су се ђаци за монашки чин спремали. Између 1840. и 1848. био је трговац и млађи тутор у Сегедину. У време грађанског рата 1848. пресели се у Товаришево, где је неколико година као учитељ провео. По дозволи ц. кр. Школског Савета у Темишвару положи он 1854. приватно учитељски испит у Сомбору, и после неког времена изабран буде за учитеља у месту својега рођења где је до