Školski list

— 176 —

није добро, нећу тако да радиш, па ће ово више упливисати на дете него оне дугачке придике. Али морам да се једим, кад видим толико глупости код детета. Једити се у школи и то је раскошност. Јед је посао за жене, оне утишавају срчбу тиме; учитељу то не приличи. Ван школе верујем ти, да се можеш кад и кад наједити, јер људи нам доста пута загорчавају живот, али у школи не треба да се једиш. Истина је, да дете споро напредује, а по неко је и тешког сваћања, које све треба имати на уму, па, зато се не трсба једити на њега. Несташно, непослушно или упорно дете треба лечити дозвољеним средствима на начин сходан детињој природи, без срчбе. Казни га кад треба без псовке, једа и много речи. Искажи пресуду што можеш краће, а казну одмах изврши — без много речи. Што год више говориш детету, да му докажеш да је скривило, мислиће напослетку да му учитељ само зато толико говори, да га прође време. Али поштовани господине — рекнем — зар се Ви не би једили кад би имали посла са Пером Ј. који је као ђаво несгашан, а поред тога упоран, да му нема равна. Ире неки дан кажем му, да изађе напоље и стане иза табле, јер се разговарао. Нпје се ни помакао. С натегом сам га морао извући из скамије и као џак жита вући до табле, да се цео разред смејао. Имао сам и ја таквих ђака. Али са таквима треба друкчије поступати. Пазити треба, да такво дете не добије прилике да покаже своје зле стране. Боље превиди томе твом Пери неке погрешке, па пећеш имати толико невоље, као кад се с њиме много забављаш. Пази, да ти је предавање што тишије без сваког жагора. Пази на све, па ћеш видети колико ћеш заштедити у говору. Прекомеран говор је раскош, али јо најопасније играње речнма и стварање досетака — вицева. Не само да скрену пажњу детињу него и учитељеву. Многи учитељ се навикне на стварање досетака, па непрестано то ради. Отуда су и постале по шаљивим листовима т. зв. мудрости са катедре, које највише у вишим заводима владају. Неки учитељ је пун таких ствари, па ће за свашта направити виц. Знам, да се и ти сећаш онога проФесора, који је био прави вештак у шарању речима. Никад нећу заборавити како је он разговарао с ђаком. Он није никад казао свом ђаку „синко учи боље, пропапгћеш", него је то од прилике овако казао: „Чујеш ли ти мазгове! Ти ћеш пропасти, ни дванаест волова те неће из секунде извући". Овако и овим сличним речима частио је он своје ученике.