Školski list

— 178 —

чене наравском способношћу самога дјетета. Вјештике које се производе оне стоје у свези са устројством наших тјелесних органа, они нам могућност чине те нам рад успјешује, тај нам пробуди весеље и позива нас к новом раду. Душевне наше силе као што су: разум, памћење итд. нису урођене способности, оне спадају на оне способности душе наше које су се тек у течају времена упливисањем представа развиле, а садржај тих представа иостане радом наших чула по упливу вањскога свјета. Код васпитања има васпитатељ два сурадника : природу и друштво. У природу долазе све што нам ј« урођено, и оно што из вана на нас дјељује, осим човјечанског уплива. Упливу впњског света долази клима, разумевајући топлоту, влагу, храну, стан итд. они дјелују непосредно на тјело а посредно на душу, и ту се наше душевне силе буде различитим појавама у природни предмети. — Но природи је васпитање једнострано али је стално. Од природе јаче је људско друштво које дете обкољава, одрастли свјет обћи са дјететом те тако пренесу језик, обичаје, владање и т. д. и дјете обћењем са одрастлим прими иостепено сав дјелујући уплив на њега, ако је дјете силовито држе га у строгости или га попушћају на размажење. Држава и црква то су две веће друштвене заједнице, те се бриа-у за вањски и нутарњи ред људскога живота и то овојима установама и наредбама, те тако имају те друштвене заједнице на сваког човјека васпитајућег уплива. Васпитатељ у неколико заостаје иза оних поматајући момената пошто он може само кад кад на дјете дјеловати, а противно увјек дјелује на истог природа и друштво, али ипак његову раду васпитања принадлежи захвалан дјелокруг, пошто је нуждно потребит за усавршавање васпитања у човЈСку. Искуство је потврдило и потврђује да брижљиво васпитање уроди добрим а криво васпитање рђавим плодом, даље и то да се поуком, примјером, вјежбом, навиком, наградом и казном ипак нешто позитивног постићи даде. Почетак васнитања спада у почетак живота, али ипак у првој години у добу сисања оно је искључиво тјелесно одхрањивање јербо у то доба свјест је дјетиња један хаос, и његова та тјелесна окретност није ни најмање подчињена свјести. Обновитељ школе Амос Коменски дјели периоде васпитања У 4 групе.