Školski list

— 10 —

— пружите нам помсЉи брзе и обилне, да та светилишта наша спаоемо и одржимо зарад свога спаса! Понизно потписани Одбор овај уверен је тврдо, да ће велика мудрост и жарко родољубље Ваше Скетости и велеучене господе чланова високославног Школског Савета вољно иотражити па сретно и наћи оне изворе, из којих ће нам ту милостиву потпору пружити. Када било помоћу Фонда св. Саве, било помоћу других расположивих просветних средстава срнске митрополије наше, пононо оживе ове 22 народне школе — по свим црквама богоспасајеме епархије будимске, веселије ће се хорити возглас: „возљубим друг друга, да јединомислијем исповјеми Ода и Сина и св. Духа", — а захвални српски православни народ и његов иодмладак целиваће са радосним сузама дарежљиву десницу свога Светога Патријарха, благосиљаће родољубнво заузимање и очинску бригу велеславног Школског Савета и биће дубоко уверен, да свој свога никада не оставља на невољи и да је Србину и за даље векове живота његова снас једино у његовој светој православној цркви. Из седнице епархијског Школског Одбора будимског, држане у Св. Андреји дне 14. (26.) децембра 1895. Платон Телечки с. р., зштрополитеко иитријаршгски манчатар, председник. За верност нреписа: Георгије МарјановиЋ с. р., епирх. бележиик. ГОВОР НЛ СВ. СЛВУ. Говорио у срп. нар. осн. школи сомборској Ст. С. ИлкиЋ, учитељ. Пречасна господо ! Поштовани зборе ! По васколиком огромном простору, на коме живи народ српски, одјекују данас песме славопојне у част великом светитељу цркве православне и првом, највећем и најзаслужнијем учитељу и просветитељу народа српскога — светоме Сави. Минуло је већ много столећа у неограничено море вечности од како је њега телесно са овога света и из средине народа ерпскога нестало, али дух његов који са блаженима прославља величанство Божије и данас је међу нама, —• јер је он дух животворни народа српскога. Кућа славних Немањића, дала ■ је небу српскога народа доста сјајних звезда, које су га красиле и на њему трептале, али је она уједно томе небу дала и јарко сунце, које ни данас не нрестаје светлити и које одржава живот народа српскога, а то