Školski list

— 116 —

јозног чувствовања, којој корена наћи можемо на једној и истој тачци, а та је погрешно и нехармонично развиће душевних снага човечијих.*) Иогана и одвратна наука безбожништва, није могла дуго да ухвати корена у човечанству, док иајзад концем осамнајестога века не изби на површину. Француски народ — иначе знаменит у историјн цивилизације -- бејаше ирви, који је под маском слободе и просвете прогласио, као, да Бог не постоји и који је . први безверије зпанично одобрио. Ту лежи извор, из кога протекоше реке неверства, које — на жалост — поплавише целу Европу. — Од тога доба историја нам јасно сведочи м.орални пад човечанства, који је неминован усљед губитка јелигијо, односно занемарења развијања религијозног чувствовања. Да нас због овога не би ко осудио морамо напоменути, да је далеко од нас и помисао, да овде жалимо и кукамо над уништеном влашћу римскога клира; али нам се мора дозволити, да са пунпм правом сажаљсвати морамо, што је човечанство, тежећи за слободом, прекорачило границе, те одбацивши тешки терет спекуланата који под Фирмом религије (али свакако иротив њених установа) држаше дух људски у тами незнања и грешног сујеверја окомило се и против саме религије, која је свега и неприкосновена. Борба за напредне идеје која је почела Француском револуцијом, заиста је била природни ностулат претходних догађаја и никако није за осуду; али је за осуду иџавац те борбе, који је рушећи злоуиотребе , паштио се да с њима заједно уништи и најкорисниЈе, те уједно и најневиније установе, међу којима је на првом месту била религија. Свако ће држати, да су се протесту преставника цркве односно религије, противу овог грозног нападаја на природну особину човечију, једногласно придружили и сви преставници педатгогије тадањег па и будућег времена; али на жалост то није било. Неки су педагози били уз свештенство у обрани религије,; али се нашло и такових отпадника који су бранили безверије, или су пропагисали противу позитивне религије, држећи се пог.решног иута и ходећи по мрачним путевима нагађања. Први проповедник непотребности религије при васпитању бејаше — иначе врло велики миолилац — Француски педагог Жан Русо.**) *) б . Митроп. Михаила: Наука правоод. хр. вере. I. стр. 5. ^Београд. 1883.) **) Ре(За^о§1ја. IV. (Ио: Рот1е8(: Ре<Ја§о§Јје вав&ум 8ђ"ерап Ваваиеек, 2а§ге1> 1881. 257—258.