Školski list

— 117 —

Педагози — противници религије, — који с једне стране показаше сјајне оноеобности педагошке, ипак с друге стране, оцрнише свој спомен и свој светли карактер тамом безверија, грехом највећим — светокрадством ; јер тако рећи, хтедоше мучки да одузму, да отму од човечанства већ у основи — при основном васпитању, — најважнији Фактор васпитања па и среће човечанства — религију, те тиме да га баце у наручја и временој и вечитој пропасти. (Свршиће се.)

УЧЕННЧКЕ ШСКЕ ДУЖНОСТИ У ЦРКВИ И КАКО ДА СЕ ИЗВАМЈУ. (Свршетак.) Сад ће мо поћи даље и коју реч казати и о облачењу де шј<:м. Ту је недељно облачење као свећеносаца и — празнично као крстоносаца, свећсносаца и рипидоносаца. Све Функције ове чине не само ученицима, већ и њиховим родитељима велике радости. За то врло криво чине они наставници, који не дају својим ученицима редом да те Функције врше, већ и ту стварају неке привилегисане сталеже. Нарочито бива то тамо где црква не даје стихаре и огпптина их не иере, већ где стихаре дарују цркви по неки родитељи и самн их перу. Очевидно је, да се тиме чини грдна жалост великом делу ученика па и самих родитеља. II на тај начин многи ученици изиђу из школе, те се нису ни облачили. А то је нечувена брука за данашњу школу. Зар онај сиромашак само за то да се не облачи, што није имао од чега да направи стихар; или за то, што му мати нема сапуна и „штирке" да опере и „упегла" једаред у години стихар један; — чиме да се оправда таки поступак? Та дотични ако је иоклонио цркви стихар један, тај већ више није његова својина. Иостао је црквена. А кад је постао црквена, онда више не располаже дародавац с њиме већ црква,. Пошто н оно сиромашче припада тој цркви, то може са стихаром да се користи као и онај дародавац. Зато треба ученике све без разлике уводити у у облачење. Редом како које пре научи и сазна сва нужна кретања. А за то ученике није нужно посебно учити и на то их гонкати. Главно је да неизоставно у цркву долазе. Даље ту они сами бодро пазе како све бива, те још се отимају, који ће се пре и