Školski list

ШКОЛСКЕ ВЕСТИ.

Јубилеум. Госиођица Софијп Петровга 'Мертваго управитељица „Института Царице Марије" на Цетињу, ироелавила је у јануару текуће године двадесетнетогодишњицу евог учитељског рада. Честитао јој је том нриликом Књаз и многа госпоштина. Од наше стране срдачно желимо, да премилостиви Бог поживи још дуго и много госпођицу Софију Петровну Мертваго, ту неуморну трудбенацу на просветном пољу, да и на даље вршећи своју племениту дужност, послужи на корист Срнства у чијем кругу удаљена од евоје постојбине тако ревносно и неуморно дела.

Р А 3 Н 0. ■ј- Митроаолит Михаило. 8. Фебруара о. г. су свечано сахраввени посмртни остаци митрополита Михаила. Погреб је испао величанствено, сходно високоме рангу и големим заслугама великога покојника. Последњих дана свет је~у недогледним масама врвио у саборну цркву, да још последњи пут види и целива свога митрополита. Ујутру у осам сахати почела је у еаборној цркви архијерејска литургија. Цела је црква била застрта црнилом. На сред цркве лежао је богато украшен катаФалк с телом митрополитовим, на који су положени силни скупоцени венци и око њега су чували стражу коња.ници београдских ескадрона. Краљ Александар стајао је испред свога стола; митрополитов сто био је застрт црнилом. Ниже стола стајао је заступник рускога цара, Некљудов, за њим генерал Белимарковић, па министри и сви великодостојници краљевине. С леве стране беху заступници свију страних држава у великој гали, и виши ОФицири, сви у гали, са краљем Миланом на челу. Остали део цркве заузеле су депутације, преставници друштава и одлични гости са стране. Око цркве био је упарађен цео београдски гарнизон, сви родови оружја са војним музикама. Појало је певачко друштво „Станковић" складно и умилно. После литургије почело је опело, на комо су чинодјејствовали епископи: Мелентије, Иноћентије, Димитрије и Никанор, митроносни архимандрит НићиФор Дучић са сто и тридесет свештеника и ђакона, међу којима опазисмо рускога проту Кардасијевића, изасланство патријарха Георгија, ректора Вучковића и проту Јеремића. Епископ нишки Иноћентије држао је лепу беседу. Затим је приступио краљ Александар да последњи пут целива митрополита, а то су учинили и сви присутни у цркви. Особито је дирљив моменат био, када је изасланик рускога цара клекао пред мртвачки сандук, и када се стари генерал Белимарковић опраштао са својим верним пријатељем плачући. После тога узели су епископи и највећи великодостојници земаљски скрињу са телом митронолитовим, те изнели из цркве. Војска је одавала почаст, а министар просвете Андра ђорђевић држао је диван говор, у коме је славио митрополита Михаила. За тим је тело обнесено око цркве, па је ректор богословије Јеврем А. Илић држао говор, и онда је тело унесено у цркву, где је погребено преко пута од гроба кнеза Михаила. Звона су звонила, војне музике свирале,