Školski list

— 18 —

Прелетевши летом погледа дуги и плодовити живот и рад митрополита Михаила, с правом можемо применути на њега речи апостола Павла: П одбмг О мж добјпмм « поднидд^сА тјчнш скончд^ж. соклк^ох«. (II. Тим. 4. 7.) Као архијереј и првопрестолник православне цркве у краљевини Србији бејаше он у потпуном смислу речи апостол. У тешкој служби и светом позиву свом вазда ревностан и до самопрегорења савестан бејаше он свнма све (I. Кор. 9. 22.) м искУи СБОЕД ПОЛћЗМ, НО МНОГИ^Х, ДД СПЛС&ТСА (I. Кор. 10. 33.). — Служећи као архијсреј чстрдеоет и три године, три месеца и двадесет и два дана имађаше он доста времена, да послужи Богу угодним а повереној му пастви спасоносним деловањем. Кроз пуних тридесет и осам година његова митрополиствовања, православна црква у краљевини Србији постаде уређена у сваком погледу и доби самосталност. Као истинити и верни чувар божанствене науке и неизмењивих установа православне цркве, он је умео осујетити сваки нападај, којим се сметоло понижење цркве и пиметња благодатног јој деловања. Сваки нападај тај одбијао се о камениту стену челик воље и строге досљедности великог јерарха Михаила. „У времену кад је узвишени и свагда благовјејно поштовани престо св. Саве поруган — био — насиљем; када је независност православне српске цркве изиграна и осрамоћена —- била — ; када су вековима брижљиво чувани, свештени канони безобзирно погажени — били —; када се самовоља узвисила над законом : када је за верно чување правила вере и постојанства српске цркве, дивљачка освета овладала*)", — митрополит Михаил се наоружан оружјем иравде (II. Кор. 6. 7.) и истине јуначки борио против свих тих грозних и нечувених нападаја, — и у тој светој борби он је за време и подлегао, да би му каснија победа што сјајнија била. Насиљем прогоњен оставио је он првојерарашки престо и као убоги изгнаник гоњен од немила до недрага, једва је нашао заштите, обране и мира у оном сигурном пристаништу у коме црква православна торжествује. Али праведни Бог не даде, да поруга нанесена цркви и законитом јој поглавару и браниоцу остане вечита, необорена. Иза не пуних осам година јадног стања православне цркве у краљевини Србији и толикогодишњег гонења митрополитова, црква побеђује, праведни преставник њен враћа се, да у славу божју, до смрти своје управља њоме. *) в. Четрдесетогодишша просдава архипастирске службе митрополита српског господина Михаила. Београд 1895. стр. 6. и 7.