Školski list

— 68 —

врло тежак и комплицират, а од вајкада је у филозофији препорна тачка. Тако су номиналисте тумачили у средњем веку, да је појам само мисао, којој не одговара ништа стварног, а реалисте су тумачили појам као и преставу опажања слике нечег стварног. Појмови, које мишлењем извађамо, зову се апстрактне преставе, док су преставе појединих ствари кониретне. Рад у растављању или разликовању престава је од особите важности по образовање нам у опће, а нарочито у школском нам раду. Овакови рад или поимање је основ наукама. Шта зише ово је основ и језику, јер човек не би могао саопштавати своје мисли, кад би морао свакој појединости давати посебно име, јер би се бунио неизмерном множином речи. За то се сваки језик састоји већином из такових речи, које су једно име оиКега у више ствари и случајева. Противно делењу или разликовању престава је сиајање истих, с' тим, да је исти процес т. ј. спајају се или делови, или особине, или елементи, или појмови. И спајање и делење бива на преставама самим, но с' том разликом, да су код делења те преставе оних предмета, које смо чулима свесни постали. Саајање иде још даље, оно сиаја и такове иреставе, које ми нисмо опажањем прво стекли. Такав душевни рад зовемо фантазија, уображање, творачка моћ, која игра важну улогу не само у свету вештака и поета, већ у читавом просвећеном свету и скоро на сваком кораку било т. зв. практичног, било идеалног живота; било у религији, било у наукама, било у индустрији, било у државништву .... свуда влада овај начин мишљења, сиајање ирестава. Овом приликом зар да не споменем сваку, па и нашу теорију и ираксу , о чему се толико код нас говори и пише: једни уздижући праксу, други теорију сметав с' ума, да једно без другога не може бити баш по оној Шеопа 8ше ргахј, гоМа 8те ах1 1. ј. теорија је без праксе као точак без осовине. И овде игра своју особиту улогу спајање престава т. ј. идеја са успехом извађања, остваравања. Тде теорија и иракса узајамно наиредују, ту је усиеха иравог■ На спајању и делењу престава се оснива иредавање и разумевање. Ако учитељ нпр. није добро умео појмове јасно да престави, неће ни ученици моћи разумети предмет. На овом се базирају и они чувени формални стуињеви: Анализа и синтеза, асоцијација, систем, метод и циљ, без којиж учитељ не сме бити. Имамо пред собом две капи воде. А за што велимо две капи ?