Školski list

— 69 —

Јер их дели неки простор, на коме нема воде. Погледамо л' безбројне нланете сунчаног система, то су све оне према централној снази један систем. Додир разних боја чини дугу, слевање разних тонова чини мелодију итд. Исти ти узроци смле, иростора и времена владају и код спајања престава. Тако се нпр. жеља и воља оснивају на спајању престава једном предмету или појму. Тако спајање жеља или воље више људи чини јединство (што но веле стари једнообразност). Овим спајањем се иде до најузвишенијих појмова јединства као што су: брак, разна друштва, разне партије у научном и политичком свету, државно јединство итд. И тако нам се разложно, а ми хтели или не хтели поуке, намеће упута: да негујемо са нојвеКом аазљивошЛу и ревношЛу и овај рад мишлења, саојање арестава. Досадањи споменути рад мишлења се бавио таковим преставама, које су биле слика нечег стварног, а сада прелазимо на рад мишлења, у коме се стављају преставе у одношај пак, да иомаже досадањи рад или по вези ојачати или по садржају оснажити, разјаснити. Облика овога рада је много, а сви се већином употребљавају у спајању или делењу појмова и изражавању појмова код иресуда и закључака , што је у дидактици све и сва, јер иитањач одговори, изражај мисли чине саразмерно читав наш рад школски* Је ли ово успело у школи. успео је читав рад у школи. Је ли вежбом учитељевих питања и дечјих одговора постигнуто, да деца изражавају своје мисли, што но се вели језгровито т. ј. да одношај аојмова умије леио и тачно да иоставља , онда је та школа добро спремила своје ђаке, будуће људе, грађане, којима се на сваком кораку довикује драстично : Зини, да те видим : ау лепшој Форми: реци да те видим ко си или чак: реци, да видим шта Кеш учинити, што је оправдано, јер су врло често у животу речи (мисли) иретеча делима. Свак од нас знаде и ван логичких правила, да је и у школи и животу као највећој школи добро пресуђивати и ваљане закључке доносити. Како ко пресуђује и закључује, ми у обичном животу велимо; како ко мисли, тако и говори апстрахујући овде аФекте. Но све то зависи од престава (појмова, идеја) и њихове прераде, у коју спада и овај рад мишлења одногааји иојмова , што се мора такођер вежбати, јер ТЈе1зип§ тасМ с1еп Ме181ег у свему, па поготово и у мишлењу. Погледам ли нпр. ружицу, то ћу добити преставу њену, и