Školski list

— 21 —

ове одлике не потичу од њега самога, него за све што има, другима ваља да захвали. Учине ли му родитељи какву радост, далеко је од њега и помисао, да дозна, да је достојно те љубави а још мање да има каква права на то. Дете ма како било спољашње богато, тек духом остзје сиромашно. А само сиромашних духом је г^арство небеско (Матеј 5, В, ЈГука 6, 20). Та Христос је послан да само овим сиромасима јави јеванђеље (ЈГука 4, 18). Човек сам собом није ништа, нити шта може, нити шта има. „Шта ли имаш, што неси примио? А акоси примио, што се хвалиш, као да неси примио ?" (1. Коринћанима 4, 7). Дакле ако ко не прими царство небеско, благовест као дете, као сиромашан духом, а то ће рећи скроман и смирен собом, као дете што је, тај неће видети царства небеског, у срцу његову ће семе јеванђељске науке учмати, да од плода ни помена нема. Ову исту мисао је Христос Спаситељ још о првом догађају у овим речима изразио: „ако се не повратите" од ваше властољубивости, и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. (Матеј 18, 3.) (Наставиће се.) Сомбор. Милутин ГавриловиЂ, евештеник.

0 ШШСКШ ИЗЛЕТИША. Позната је истина, да је очигледност најважнији Фактор у настави народне школе и да се без ње не може с успехом делати. Из разлога дакле, да би нам настава што обилатија и боља плода донела, те тако васпитаницима од праве користи била, морамо се паштити, да нам настава у свему што очигледнија буде, како у најмлађим тако исто и у старијим разредима народних нам школа. То велеважно начело очигледности врло је тешко применути у пракси у затвореним школским одајама, јер и поред најбоље воље и умења не ћемо у стању бити све и сва очигледно преставити. Како би нам се дакле настава у уским границама кретала, када би само и једино скучени били, да ју одржимо међу четири школска зида ; колико и колико би појмова ученицима било полујасно или сасвим нејасно; колико би муке имао учитељ док би им расветлио један појам многим тумачењем и дугим описивањем, па на крају крајева ипак би се уверио, да га ученици не сваћају и да су му речи у ветар изговорене, а снага и вештина у лудо утрошени? Да би се дакле тој невољи доскочило, те да би тако и учитељу и ученицима