Školski list

— 58 —

срца, дај Боже да та лијепа душа вазда остане тако невина, да јој гријех ни бдизу не може! Нека још дуго буде у понјерењу, нека још дуго зна да још има дана у торби младости, (а само из те торбе кипте радости!)

НЕКРОЛОГ. 1" "ђорђв ГОЈКОВИЋ учитељ у Суботици Бачкој, преселио се у вечност 9. марта т. г. у 56. години живота а 38. учитељског рада. Сахрањен је 11. марта уз велико саучешће. На опелу оиростио се с покојником учитељ тамогаљи г. Богдан Свирчевић сљедећим говором: Тужни зборе! „Шта је сјало — а да није малаксало, Нађ'те ми цвета, који не процвета, Каж'те јунака — ког не чека рака! Да, тужни зборе, живот човечији је варљив као сан, нема у њему ничега трајног, само је животна борба трајна; човек живот свој проводи у вечитој борби за одржање евоје, труди се и мучи, да савлада тешкоће, које га у животу сретају, па у колико те тешкоће лакше савладати може милији му је овај варљиви свет, задовољан је, али то за мало траје, јер крај томе задовољству напослетку шта је, ништа друго. него оно што нас све смртне људе чека, да се одрекнемо овог светског уживања и преселимо у вечност. Још боље загледавши у тај нага живот видимо како је слаб као сенка, јер у часу је сатрвен и уништен, а човека, како се са плачем рађа, а јаук и лелек прате га до вечног боравишта. Слабост и немоћ човечију видимо тек онда, када се приближи суђен данак и са. душом растанак. Стратнан је то час, па опет зато сви идемо у сретање томе часу, знајући да се од тог часа страганог нико не убоја. Да, хладна самрт милосрђа нема. Она нам сатире старо и младо, богато и просто, слабо и јако — све подједнако; раставља нам чедо од оца и мајке, сестру од брата, мило од драгог, разорава све. Па ево и пред нами је један сатрвен живот, кога је унигатила смрт својом леденом руком. Па дали је баш збиља смрт крај сваком животу ? — Човек, који за живота свога на земљи не учини никаква добра и ништа не привреди роду људском, тај са