Školski list

— 38 —

њиховим развија одвратност према свему оном што је противно правилима морала и захтева врлине чистоте. Школа — у колико то до ње стоји — не сме дозволити, да ученик икада види или чује ишта, гато би вређало стид. Њезин је задатак у овом погледу више негативан него позитиван. Стид је унутарњи судија који излишном чини појединости у иоуци — „БЈе бС -ћатћаГ(;1§'кеЈ1; 181; с1ег шпеге ТЈтуегза!псћ1ег, •ууеЈсћег ЕЈпгеЊћеИеп (Зег Ве1ећгап§ ићегНи831§ шасћг' — вели педагог. Келнер. Веома је занимљиво знати, какве су чудне назоре имали неки педагози XVIII. века о стиду, срамежљивосги и сполној разлиди. Вазедов је на пример захтевао да се ученицима подробно објасни разлика између мушког и женског пола, шта више да им се протумаче и речи које се сударају са седмом Божјом заповеђу. 0н је полазио са становишта, да ако дете све потанко и правилно зна, и ако се упути у свсму што је морално и што не, да ће тек онда моћи правилно поступати и не огрешити се о седму Божју заповед. На жалост он је заборавио да је детиња моћ уображења одвећ будна, те ако се још ма и најневинијим начином распири путем објашњавања, да ће се врло лако скренути на странпутицу и згрешити. Много је истине у старој изреци, која вели да човек и не тежи за оним што не познаје. Како је далско отишао Базедов са својим екстремним назорима види се и из тога, што је 1776. годинс на јавном испиту у једном заводу у Десави изнео пред школску омладину слику на којој је престављена породиља, те су деца морала — помоћу те слике побијати стару народну бајку о роди, која доноси децу матсрама! Вратићемо се сада поново на срества, која су педагози признали као целисходна за неговање и развијање срамежљивости код школских васпитаника. Навешћемо дакле неколико напутака, којих се учитељ у овом погледу има придржавати, да би од поверене му младежи однеговао срамежљиве и у полном погледу моралне људе. У првом реду учитељ мора пазити и настојавати на томе, да се од омладине одстране сви они узроци и оне околности, које би у стању биле подрити здрави темељ зграде моралнога живота. Да би то постићи могао, учитељ ће пазити у првоме реду на дечје седење у школи. Из разлога наведенога не сме се дозволити ни мушким ни женским ученицима да седе са прекрштеним ногама, што се у осталом веома често догађа. Опази ли учитељ таково