Školski list

— 85 —

У практици васпитања Русо је био несрећан; тим смелији био је он у теорији. Његов „Емил" није учебник педагогике; пре би га могли назвати педагошким романом. У тој књизи он слика васпитање младића од рођења до свадбе и до рођења првога детета, а затим још васпитање СоФије, девојке, којом се он имао оженити. Све то пропраћа се суђењима, у којима се истина и лаж спајају у шареној мешавини. Основни принцип његов састоји се у тражењу васпитања, сходног с природом. Ну каква је то природа, у којој он види спасење човештва, а пре свега младежи ? Д^о није она виша природа човекова, која нас ставља у одношај са вишим светом, у ком су крајње основе и сврхе нашег бића; већ природа чуствена у којој леже основе нашег чуственог бића и свезе са овим земаљским светом. На тај начин његова теорија васпитања води само обради те чуствене стране нашег бића, а не развитку виших страна. Он са особитом љубављу трактује о телесном васпитању и телееном развитку, кога прати од првог дана детињства. Између осталог он особитом енергијом саветује матерама да врше свету дужност своју, да саме ране децу, а не да их дају дојиљама. Последица тога беше, да његове идеје посташе своје врсте мода, која се разви до кокетства, тако да су многе знатне младе жене, полазећи у друштва, носиле за собом у дивним колевкама своју одојчад, да би и тамо занимале се испуњавањем своје материнске дужности. Моде се мењају па се то догодило и са овом модном теоријом, и данас, као што је то особито ушло у обичај у Паризу, имућније матере одправљају децу своју дојиљама на село, где она у врло великом броју и умиру. —- За даљи развитак детета Русо захтева слободно кретање и напрезање свих сила, да у свежем ваздуху и свежој води очврсне, а зато су нужна још и широка пространа одела и т. д. једном речју, он води оправдану борбу против силне и лажне изнежености и педантичне затегнутости пређашњег времена. Отуд да само пажљиви, строго критички читалац може у њега оделити добро од зла" (ШМет стр. 288.) Баур у споменотом делу на стр. 78 вели : „Русо под захтевима човечје природе схвата обично само суму чуствених потреба егоистички иволираног субјекта и с великом неиравдом у том смислу тврди да је човек од природе добар, хипотеза, која је више него и једна спасда педагошку теорију." А односно робинзонске простоте потреба, коју захтева Русо вели Баур сдедеће : „У том одношају слабосг теорије Русовљеве не могуће је лепше и боље карактерисати до ли речима Фихтеа : „...Он слади чуственост, место да би снажио разум. Најпосле у Русоа овлађује, сходно његовом схватању о сагласности с нриродом, при одређивању предмета ва предавање, брига о чисто материјалној користи."